Prema podacima Centralne izborne komisije, sa više od 99 odsto prebrojanih glasova u drugom krugu, Maja Sandu je imala 55,03 odsto glasova. Njen protivnik, bivši liberalni tužilac Aleksandar Stojanoglo, imao je nešto manje od 45%.
Govoreći u sedištu svoje stranke Akcija i solidarnost u glavnom gradu Kišinjevu, Sandu je rekla da će u narednijm godinama biti predsednica svih Moldavaca. U svom govoru, imala je pomirljiv ton, rekavši da je slušala one koji su glasali i za i protiv nje i da će to raditi i u budućnosti.
Ona je rekla i da su se izbori u njenoj zemlji prošli u "napadima bez presedana" kroz navodne šeme uključujući ponudu novca, kupovinu glasova i izborno mešanje "od strane neprijateljskih snaga izvan zemlje".
Narodu je zato poručila:
"Pokazali ste da ništa ne može stati na put moći naroda kada odluči nešto", rekla je ona.
Po zatvraanju birališta izlaznost je iznosila više od 1,68 miliona ljudi, što je oko 54% birača sa pravom glasa, prema podacima Centralne izborne komisije.
Velika moldavska dijaspora, koja je glasala u rekordnom broju od više od 325.000, snažno je glasala za Maju Sandu.
U prvom krugu, koji je održan 20. oktobra, Sandu je osvojila 42% glasova, ali nije uspela da osvoji potpunu većinu u odnosu na drugoplasiranog Stojanogloa.
Predsednička uloga u Moldaviji ima značajna ovlašćenja u oblastima kao što su spoljna politika i nacionalna bezbednost i ima četvorogodišnji mandat.
Navodi o mešanju
Moldavska policija je u nedelju saopštila da ima "razumne dokaze" o organizovanom prevozu birača, nezakonitom prema izbornom zakonu zemlje, na biračka mesta iz zemlje i inostranstva i da istražuje i registruje dokaze u vezi sa aktivnostima vazdušnog saobraćaja iz Rusije, Belorusije, Azerbejdžana i Turske".
"Takve mere se preduzimaju da bi se zaštitio integritet izbornog procesa i da bi se osiguralo da svaki građanin glasa slobodno bez nepotrebnog pritiska ili uticaja", saopštila je policija.
Ministarstvo spoljnih poslova Moldavije saopštilo je u nedelju popodne da su biračka mesta u Frankfurtu, u Nemačkoj, Liverpulu i Nortemptonu u Velikoj Britaniji, bila na meti lažnih pretnji bombama, sa namerom da zaustave proces glasanja.
Stanislav Secrieru, savetnik predsednice za nacionalnu bezbednost, napisao je na mreži X:
"Primetili smo masovno mešanje Rusije u naš izborni proces", rekao je on i upozorio da ima veliki potencijal da iskrivi ishod glasanja.
Secrieru je kasnije dodao da su nacionalni sistemi biračkog spiska bili meta "koordinisanih sajber napada" kako bi se poremetile veze između domaćih biračkih mesta i onih u inostranstvu, i da timovi za sajber bezbednost "rade na suzbijanju ovih pretnji i obezbeđivanju kontinuiteta sistema".
Moldavski premijer Dorin Recean rekao je da su ljudi širom zemlje dobijali anonimne pretnje smrću putem telefonskih poziva u, kako je rekao, ekstremnom napadu, a sve sa ciljem da bi se zastrašili glasači u bivšoj sovjetskoj republici, koja ima oko 2,5 miliona ljudi.
Šema kupovine glasova
Moldavci su glasali dva puta 20. oktobra; prvo za predsednika, a zatim na referendumu o tome da li da se cilj članstva u EU upiše u ustav zemlje.
To je prošlo sa tesnom većinom od 50,35%, s obzirom na pojačanje u poslednjim satima prebrojavanja glasačkih listića od strane glasača u inostranstvu.
Nakon tih glasanja, moldavski organi za sprovođenje zakona rekli su da je šemu kupovine glasova orkestrirao Ilan Šor, prognani oligarh koji živi u Rusiji i osuđen je u odsustvu prošle godine za prevaru i pranje novca.
Šor je negirao bilo kakvu umešanost, dok tužioci tvrde da je 39 miliona dolara (35 miliona evra) isplaćeno biračima za više od 130.000 primalaca preko ruske banke pod međunarodnim sankcijama biračima između septembra i oktobra.
Organi za borbu protiv korupcije sproveli su stotine pretresa i zaplenili preko 2,7 miliona dolara u gotovini dok su pokušavali da se obračunaju.
U jednom slučaju u Gagauziji, autonomnom delu Moldavije, gde je samo 5% glasalo za ulazak u EU, priveden je lekar nakon što je navodno primorao 25 stanara doma za starije osobe da glasaju za kandidata kojeg nisu izabrali.
Policija je saopštila da je dobila "ubedljive dokaze“, uključujući finansijske transfere iz iste ruske banke.
Budućnost Moldavije u EU
Prozapadna vlada je na vlasti u Moldaviji od 2021. godine, a parlamentarni izbori će se održati sledeće godine.
Moldavski posmatrači upozoravaju da bi glasanje 2025. moglo biti glavna meta Moskve.
Nakon ruske invazije na Ukrajinu 2022. godine, Moldavija je podnela zahtev za pridruživanje EU. Status kandidata je dobila je u junu te godine, a u leto 2024. Brisel je pristao da otpočne pregovore o članstvu.
Oštar pomak ka zapadu uznemirio je Moskvu i značajno pokvario odnose sa Kišinjevom.
Od tada, moldavske vlasti su u više navrata optuživale Rusiju da vodi "hibridni rat", od širokih kampanja dezinformacija do protesta proruskih stranaka do šema kupovine glasova koje potkopavaju izbore širom zemlje.
Rusija je negirala bilo kakvo mešanje.
(M.A./EUpravo zato/euronews.com)
