Švajcarska 1. avgusta obeležava svoj Nacionalni dan. U Beogradu se ta proslava doživljava i kao simbol bliskih odnosa sa Srbijom. Ova zemlja, poznata po stabilnosti, neutralnosti i direktnoj demokratiji, ujedno je jedan od najpouzdanijih partnera Srbije kada je reč o ekonomiji, razvoju i reformama. Švajcarske kompanije zapošljavaju hiljade ljudi u Srbiji, a saradnja se, osim u investicijama, ogleda i u podršci reformama javne uprave, obrazovanju, lokalnom razvoju i učešću građana.
O svemu tome, ali i o evropskom putu Srbije, bilateralnom modelu odnosa Švajcarske i EU, kao i o ulozi žena u diplomatiji, razgovarali smo sa NJ.E. An Lugon-Mulen, ambasadorkom Švajcarske u Srbiji. Kao prva žena na ovoj poziciji, ambasadorka ne zastupa samo interese svoje zemlje, već šalje i snažnu poruku o vrednostima jednakosti i učešća koje i sama Švajcarska dosledno promoviše.
Švajcarska 1. avgusta obeležava svoj Nacionalni dan. Šta ovaj praznik danas znači za građane Švajcarske i kako se doživljava u kontekstu odnosa koje gradite u inostranstvu?
Za građane Švajcarske, Nacionalni dan je prilika da se podsetimo vrednosti i identiteta koji nas povezuju. Iako se vezuje za osnivanje Švajcarske konfederacije 1291. godine, ono što je danas važnije jeste podsećanje na zajedništvo, posvećenost direktnoj demokratiji, poštovanje manjina, federalnu organizaciju i kulturu dijaloga i dogovora.
U Švajcarskoj se praznik obeležava okupljanjima u selima, gradovima i opštinama, uz lampione, ponekad i vatromet, govore i muziku. Za nas koji služimo u inostranstvu, ovaj dan ima i dodatno značenje. On postaje prilika da izrazimo zahvalnost za prijateljstva i partnerstva koja gradimo u zemlji domaćinu. U Srbiji, Nacionalni dan nije samo švajcarski praznik. To je i svečani trenutak kada slavimo dugogodišnju i rastuću saradnju između dve zemlje i zahvaljujemo svima koji tome svakodnevno doprinose.
Švajcarska je jedan od važnijih stranih investitora u Srbiji. U kojim oblastima je saradnja najintenzivnija i koje biste rezultate posebno izdvojili?
Švajcarska ima dugogodišnje prisustvo u privredi Srbije, sa značajnim investicijama u proizvodnju, mašinstvo, inženjering, farmaciju, informacione tehnologije i finansijske usluge. Kompanije iz Švajcarske posebno ističu kvalitetnu radnu snagu, dobar geografski položaj i otvorenost za inovacije. Naš ekonomski odnos ne ogleda se samo u investicijama, već i u razmeni znanja, društveno odgovornom poslovanju i stvaranju novih radnih mesta.
Srbija ima brojne prednosti koje je čine pogodnom za integraciju u Evropsku uniju: mlado i obrazovano stanovništvo, rastući inovacioni ekosistem, bogato kulturno i istorijsko nasleđe i strateški položaj u srcu Evrope.
Paralelno sa time, Švajcarska razvija blisku i pouzdanu saradnju sa Srbijom kroz programe razvojne pomoći. Saradnju ostvarujemo sa državnim institucijama, lokalnim samoupravama, civilnim društvom i privatnim sektorom. Fokusiramo se na ekonomski razvoj, obrazovanje, reformu javne uprave, dobro upravljanje i aktivno učešće građana. Smatram da je upravo ovaj celovit pristup jedan od najvećih uspeha naše saradnje.
Iako Švajcarska nije članica Evropske unije, duboko je povezana sa EU kroz bilateralne sporazume. Kako gledate na evropski put Srbije i Zapadnog Balkana iz švajcarske perspektive?
Evropska integracija Srbije i celog regiona predstavlja pozitivan i strateški važan proces. Uvereni smo da evropska perspektiva doprinosi stabilnosti, predvidivosti i većem prosperitetu, kako za zemlje u regionu, tako i za samu Evropu.
Švajcarska, iako nije članica Evropske unije, ima razvijene i čvrste odnose sa EU zasnovane na više od 120 bilateralnih sporazuma. Sarađujemo u oblastima kao što su trgovina, nauka, obrazovanje, mobilnost radne snage, migracije i upravljanje granicama. Delimo zajedničke vrednosti i razumevanje značaja usklađivanja sa evropskim standardima.
Verujemo da evropski put Srbije može doneti konkretne koristi njenim građanima, kroz jače institucije, bolje upravljanje, pristup tržištima i fondovima, kao i stabilnije i inkluzivnije okruženje za društveni i ekonomski razvoj. Švajcarska želi da ostane pouzdan partner u tom procesu, nudeći iskustvo, otvoreni dijalog i konkretnu saradnju.
Na koji način švajcarski model saradnje sa Evropskom unijom može biti inspiracija zemljama regiona, posebno kada govorimo o vrednostima, tržišnoj disciplini i lokalnoj samoupravi?
Švajcarski model se zasniva na pragmatizmu i partnerstvu. Naši odnosi sa Evropskom unijom nisu zasnovani na članstvu, već na zajedničkim vrednostima i mreži pažljivo dogovorenih bilateralnih sporazuma koji omogućavaju učešće u ključnim oblastima jedinstvenog tržišta i saradnju u brojnim javnim politikama. Taj model odražava našu nezavisnost, ali i duboku povezanost sa Evropom.
Ono što može biti posebno korisno kao inspiracija jeste akcenat na snažnim institucijama, demokratskoj odgovornosti i decentralizaciji.
Švajcarska je poznata po razvijenom sistemu lokalnog upravljanja, u kojem opštine i kantoni imaju stvarne nadležnosti i odgovornosti. Ova bliskost građana i institucija podstiče poverenje, transparentnost i javne usluge prilagođene lokalnim potrebama. Istovremeno, tržišna disciplina, pravna sigurnost i jasan regulatorni okvir ključni su za očuvanje konkurentnosti i društvene kohezije. To nisu isključivo švajcarske vrednosti, već deo šire evropske tradicije koju svaka zemlja može da preuzme i prilagodi svom kontekstu.
Koji su, po vašem mišljenju, glavni izazovi i potencijali Srbije u procesu približavanja Evropskoj uniji?
Možda nisam najpozvanija da govorim o tome, jer Švajcarska nikada nije bila kandidat za članstvo u EU. Iza nas su godine pregovora, ali ne o pristupanju, već o bilateralnim sporazumima. Ipak, mogu podeliti neka zapažanja.
Srbija ima brojne prednosti koje je čine pogodnom za integraciju u Evropsku uniju: mlado i obrazovano stanovništvo, rastući inovacioni ekosistem, bogato kulturno i istorijsko nasleđe i strateški položaj u srcu Evrope. Srbija je oduvek bila deo evropske istorije, i to i dalje jeste. Postoji jasan potencijal za dalji razvoj, kako ekonomski, tako i institucionalno.
Istovremeno, iz spoljne perspektive, proces pristupanja zahteva snažnu političku volju, doslednost u sprovođenju reformi i uključenost građana na svim nivoima. Ključni izazovi i dalje se nalaze u oblastima vladavine prava, nezavisnosti institucija, slobode medija i usklađivanja sa spoljnom politikom EU.
Švajcarska u saradnji sa Srbijom radi na brojnim ovim pitanjima. Kroz naše programe podrške reformama ulažemo u obrazovanje, zapošljavanje, transparentnost u javnim finansijama i učešće građana u donošenju odluka na lokalnom nivou. Na kraju, evropski put Srbije biće uspešan ako građani u njega veruju. Da bi se to desilo, koristi tog puta moraju biti jasno predstavljene i prepoznate.
Kao prva žena koju je Švajcarska imenovala za ambasadorku u Srbiji, vaša uloga ima i diplomatski i simbolički značaj. Kako gledate na to iz ličnog i šireg društvenog ugla?
Velika mi je čast što imam priliku da budem prva žena na mestu ambasadorke Švajcarske u Srbiji. Svesna sam da to nije samo profesionalna prekretnica, već i važna poruka o ulozi žena u diplomatiji i liderstvu.
Tokom karijere imala sam priliku da radim u raznim zemljama i kontekstima, i uverila sam se koliko su institucije i društva snažnija kada uključuju različite glasove. Rodna ravnopravnost nije samo pitanje pravičnosti, već i pokretač inovacija, stabilnosti i otpornosti.
Švajcarska je u poslednjim decenijama postigla veliki napredak, iako posao nikada nije završen. Verujem u pristup koji kombinuje empatiju, profesionalnost i otvorenost. Ako moja uloga može da inspiriše mlade žene u Srbiji, Švajcarskoj ili bilo gde drugde da veruju u sebe i krenu svojim putem, to smatram velikim ličnim uspehom. Diplomatska služba, na kraju, nije samo povezivanje država, već i povezivanje ljudi, generacija i različitih pogleda na svet.
(EUpravo zato)
