Šta Evropa očekuje od Danske tokom predsedavanja EU? Fon der Lejen i premijerka Frederiksen o ciljevima i mogućnostima

Danska je zvanično preuzela šestomesečno rotirajuće predsedavanje Savetom Evropske unije ističući bezbednost i konkurentnost kao ključne prioritete. Na zajedničkoj konferenciji za medije, koju su održale sanska premijerka Meti Frederiksen i predsednica Evropske komisije, Ursula fon der Lajen, čuli su se planovi i ciljevi za šestomesečno predsedavanje, šta EU očekuje od Danske, kao i šta Danska najavljuje kao planove.

"Drugi stub jeste konkurentnost. To je ključni prioritet i za Dansku i za Evropu. Prošlo je devet meseci otkako je Mario Dragi predstavio svoj izveštaj. Mnogo se očekivalo od tada, i sada imamo sveobuhvatan plan — kompas za konkurentnost, plan za industrijsku politiku, pet omnibus paketa koji su već sprovedeni u poslednjim mesecima: veštačka inteligencija, gigafabrike, kvantna strategija, strategija za startape i skalape, kao i novi zakon o tržištima rada, koji sam već pomenula kao deo SAFE", objasnila je.

Tu danski fokusirani način razmišljanja može pomoći da se sprovedu ovi planovi, složile su se obe političarke, dok je danska premijerka najavila da će evropsko tržište kapitala biti jedan od zajedničkih prioriteta.

Na konferenciji je najavljena saradnja kako bi se uključili klimatski ciljevi  za 2040. godinu u evropsko zakonodavstvo. Oni, kako je rečeno, postavljaju pravac za investicije koje su potrebne, i podržavaju težnju ka klimatskoj neutralnosti do 2050.

Ursula fon der Lajen poručila je da se uvek divila "danskom brzom i fokusiranom pristupu", dodavši da su "uvek znali kako da sprovedu stvari", što je sada od presudnog značaja.

"Želim da kažem da smo spremni za sporazum. Želimo pregovaračko rešenje. Ali istovremeno se pripremamo i za mogućnost da se ne postigne zadovoljavajući sporazum – svi instrumenti su na stolu. Kada je reč o migracijama, Evropska unija jednostavno mora da sprovede nova pravila o azilu i migracijama, i da se fokusira na konkretan napredak, posebno kada je reč o predlogu o vraćanju – uključujući koncept bezbednih trećih zemalja i bezbednih zemalja porekla", rekla je Fon der Lajen.

Smatra da postizanje pravednog i trajnog mira u Ukrajini ostaje ključni prioritet.

"Ono što možemo da uradimo jeste da ostanemo ujedinjeni, odlučni i čvrsti uz Ukrajinu, da im damo priliku da imaju zemlju o kakvoj sanjaju – zemlju koja upravlja sopstvenom sudbinom, zemlju koja je članica Evropske unije", dodala je.

Ključne tačke iz danske agende za predsedavanje EU

Danska će od 1. jula do 31. decembra 2025. godine predsedavati Savetom Evropske unije pod sloganom "Snažna Evropa u svetu koji se menja". Prema zvaničnom saopštenju, Dansko predsedavanje radiće na bezbednoj Evropi, kao i konkurentnoj i zelenoj Evropi. Posebnu pažnju regiona privukla je najava da će i Zapadni Balkan imati mesto u agendi, sa fokusom na proširenju EU.

"Dansko predsedavanje će zato ambiciozno raditi na promociji proširenja Unije zasnovanog na zaslugama i na pripremi EU za proširenje kroz unutrašnje reforme. U skladu s tim, Dansko predsedavanje će unaprediti pregovore o pristupanju sa Ukrajinom, Moldavijom i zemljama Zapadnog Balkana. Proširenje je usko povezano sa naporima da se očuvaju temeljne vrednosti EU – demokratija i vladavina prava", navodi se u saopštenju Evropske komisije.

Takođe je najavljeno da će Dansko predsedavanje usmeravati proces proširenja kroz kontinuirani politički dijalog, u skladu sa kopenhaškim kriterijumima i pristupom zasnovanim na zaslugama. Osim regiona, najave danskih zvaničnika ukazale su na nekoliko tačaka na koje će se tokom predsedavanja EU fokusirati.

Bezbednost kao apsolutni prioritet

Bezbednost će biti ključni prioritet Danske tokom njenog šestomesečnog predsedavanja Savetom EU. U ranijoj izjavi premijerka Frederiksen je poručila da se Evropa nalazi u "odlučujućem trenutku" i da se mir i prosperitet više ne mogu uzimati zdravo za gotovo. Uloga Danske biće da služi kao "pošteni posrednik" među 27 država članica, usklađujući stavove i vodeći pregovore s Evropskim parlamentom.

Danska se, osmi put u istoriji, prihvatila ove uloge s reputacijom pragmatične i efikasne zemlje. U trenutku kada Evropska unija prolazi kroz brojne krize, njen zadatak će biti dodatno otežan. Bezbednosna neizvesnost, kako unutrašnja tako i spoljnopolitička, oblikovaće tok njenog predsedavanja.

Reakcija na Trampove poteze i trgovinski sukobi

Povratak Donalda Trampa u Belu kuću značajno je uzdrmao evropske lidere, koji se sada nalaze u defanzivi. Trampova agresivna trgovinska politika, uključujući pretnje uvođenjem carina od 50 posto, primorala je EU da razmatra kontramere. Evropska komisija se nada postizanju preliminarnog dogovora do 9. jula, ali ukoliko do toga ne dođe, spremna je za uvođenje odmazdnih carina. Kao predsedavajuća, Danska će imati zadatak da osigura jedinstvo članica i podrži Komisiju u trgovinskim pregovorima. Zanimljivo je da se ova uloga ne uklapa u tradicionalnu dansku politiku otvorenog tržišta. Dodatno, Trampova nedavna retorika prema Grenlandu – gde nije isključio upotrebu sile – izaziva zabrinutost u Kopenhagenu, jer se tiče direktno danskog suvereniteta.

Podrška Ukrajini i izazovi u vezi sa sankcijama i proširenjem

Danska predsedava EU u trenutku kada je ruski rat protiv Ukrajine ušao u novu fazu. Od početka invazije, Danska je bila među najvećim bilateralnim donatorima vojne pomoći Ukrajini, obećavši više od 8,6 milijardi evra. Sada želi da podstakne EU da poveća kolektivnu vojnu podršku, posebno dok američka pomoć opada. Takođe, dansko predsedništvo želi da pojača sankcije Rusiji, ali nailazi na prepreke, poput veta Slovačke na 18. paket sankcija.

Slično tome, Mađarska blokira otvaranje pregovora sa Ukrajinom, uprkos pozitivnoj proceni Evropske komisije. Danska želi da proširenje postane geopolitički prioritet, ali unutrašnji razdori i nacionalni vetoi to ozbiljno otežavaju. Razmatra se čak i odvajanje Moldavije od Ukrajine u pregovaračkom procesu kako bi se bar jedna zemlja mogla pomeriti napred.

Odstupanje od "Štedljive četvorke" i novi pristup budžetu

Premijerka Frederiksen je jasno poručila da Danska više ne želi da bude deo tzv. "Štedljive četvorke". Iako će i dalje biti čvrsta u budžetskim pregovorima, smatra da je nova bezbednosna realnost u Evropi promenila prioritete. Ruska agresija je, po njenom mišljenju, stavila rearmament iznad svih drugih ciljeva. Evropska komisija, predvođena Ursulom fon der Lajen, deli sličan stav i planira da predloži novi višegodišnji budžet s fokusom na odbranu.

Danska će započeti debate o tom budžetu i ispitati stavove država članica. Već se uočavaju prve razlike – na primer, Nemačka odbacuje ideju o zajedničkom zaduživanju. Unutar EU i dalje postoje podele između "štedljivih" i "ekspanzivnih", ali se sastav tih grupa menja, a Danska sada igra novu ulogu.

Zaštita Zelenog dogovora uprkos pritiscima

Dok mnogi evropski lideri pozivaju na ukidanje pojedinih zakona Zelenog dogovora zarad konkurentnosti, Danska se snažno protivi tom kursu. Njena pozicija je da zelena tranzicija i konkurentna ekonomija mogu ići ruku pod ruku. Danska je već postigla značajan napredak u smanjenju emisija i prelasku na obnovljive izvore energije, posebno vetar na moru. Kao simbol posvećenosti, Frederiksen je pozvala Evropsku komisiju da poseti brod Laura Maersk, prvi kontejnerski brod koji koristi zeleni metanol. Međutim, kako politički vetrovi u EU sve više duvaju udesno, dansko predsedništvo bi se moglo suočiti sa smanjenom podrškom. Uprkos tome, Danska će pokušati da održi prvobitne ambicije Zelenog dogovora.

Migracije: Danski model kao uzor EU

U oblasti migracija, Danska se nalazi u glavnom toku evropske politike. Zbog dugogodišnje izuzetosti iz zajedničkih pravila EU, zemlja je razvila stroge mere za ograničenje broja tražilaca azila. Nekada osporavan, „danski model“ sada dobija pohvale širom EU, uključujući i od nemačkih zvaničnika. Evropska komisija je sve otvorenija za "inovativna rešenja", kao što su centri za deportaciju u trećim zemljama. Kopenhagen sada vidi priliku da iskoristi predsedavanje kako bi promovisao ovu politiku na evropskom nivou. Ipak, ovaj pristup i dalje izaziva etička, pravna i logistička pitanja. Danski Savet za izbeglice upozorava da politički vetrovi mogu da se promene, ali da pravne obaveze prema izbeglicama moraju ostati nepromenjene.

(EUpravo zato.rs)