Tek nešto više od polovine država članica EU zvanično je zatražilo od Evropske komisije više budžetske slobode za povećanje izdvajanja za odbranu, što izaziva strah da bi ambiciozni plan Brisela za ponovno naoružavanje mogao da podbaci u ostvarivanju cilja od 800 milijardi evra.
Samo je 14 zemalja formalno odgovorilo na poziv Brisela da aktiviraju takozvanu „nacionalnu klauzulu o odstupanju“, koja državama članicama omogućava da povećaju vojnu potrošnju za dodatnih 1,5 posto BDP-a godišnje u naredne četiri godine, a da pritom ne prekrše stroga budžetska pravila Evropske unije.
Ova šema je ključni stub plana Komisije "ReArm Europe" čiji je cilj suprotstavljanje ruskoj vojnoj pretnji i ublažavanje sve slabije podrške SAD evropskoj bezbednosti. Belgija, Bugarska, Danska, Nemačka, Estonija, Finska, Grčka, Mađarska, Letonija, Litvanija, Poljska, Portugalija, Slovenija i Slovačka su formalno zatražile aktivaciju klauzule, saopštila je Komisija u ponedeljak, prenosi Euractiv.
Češka i Hrvatska takođe su najavile da će podneti zahtev, ali to još nisu formalno učinile. Nekoliko drugih država članica, uključujući Španiju, četvrtu najveću ekonomiju EU, takođe bi mogle da se priključe u narednim danima, prema rečima zvaničnika EU i diplomata.
"Možda ima još zemalja koje se spremaju da apliciraju, ali, formalno gledano, trenutno imamo 14 zahteva", rekao je portparol Komisije za ekonomska pitanja Balaž Ujvari (Balazs Ujvari).
Pored predložene aktivacije klauzule o odstupanju, za koju Brisel kaže da bi mogla da poveća odbrambenu potrošnju za 650 milijardi evra tokom naredne četiri godine, plan „ReArm Europe“ uključuje i do 150 milijardi evra u zajmovima Komisije državama članicama za finansiranje zajedničkih odbrambenih projekata.
Međutim, mnoge bogatije članice EU, uključujući Nemačku i Holandiju, verovatno neće tražiti udeo u takozvanim „SAFE“ zajmovima, jer se te zemlje zadužuju po povoljnijim uslovima od samog Brisela. Analitičari i diplomate takođe izražavaju sumnju da će aktivacija klauzule zaista rezultirati povećanjem potrošnje od 650 milijardi evra.
Zvaničnici EU kažu da je ta cifra samo „procenjena“, i to pod pretpostavkom da sve 27 članica „postepeno i kontinuirano“ povećavaju vojnu potrošnju do 2028. godine za dodatnih 1,5 posto u odnosu na nivo iz 2021. godine.
Hipotetički, cifra od 650 milijardi evra mogla bi da se postigne i sa manjim brojem zemalja, ako one u većoj meri povećaju vojnu potrošnju, navode zvaničnici. Četiri od 14 zemalja koje su zatražile aktivaciju klauzule – konkretno Belgija, Mađarska, Poljska i Slovačka – trenutno su pod režimom „postupka prekomernog deficita“ (EDP), odnosno formalnim ukorom zbog prekoračenja budžetskog praga od 3 posto deficita.
Zemlje koje podnesu zahtev za aktivaciju klauzule mogle bi potencijalno biti izuzete iz EDP režima, rekao je Ujvari u ponedeljak. Dodatna fleksibilnost koju klauzula omogućava biće uzeta u obzir u budućim procenama budžetskih deficita država članica, dodao je on.
(EUpravo zato.rs)
