Glavne teme samita lidera evropskih zemalja održanog u Londonu bile su uloga Evrope u okončanju rata u Ukrajini, kao i odnosi Starog kontinenta sa SAD.
Domaćin samita, britanski premijer Kir Starmer istakao je da su se učesnici samita dogovorili o četiri važna koraka za podršku Ukrajini najavivši formiranje "koalicije voljnih" koja bi branila zemlju i garantovala mir.
"Koalicija voljnih"
Starmer je na konferenciji za novinare naveo da svaki novi dogovor za podršku Ukrajini mora biti podržan svom snagom i da svaka država mora da doprinese na najbolji način na koji može, tako što će svi preuzeti odgovornost i povećati svoj udeo u pomoći.
Prema njegovim rečima, evropski lideri na samitu dogovorili su se o četiri važna koraka - nastavak vojne pomoći Ukrajini dok traje rat i povećanje ekonomskog pritiska na Rusiju, trajnim mirom mora se osigurati suverenitet i bezbednost Ukrajine, Kijev mora biti za stolom kada počnu pregovori, u slučaju mirovnog sporazuma, evropski lideri će nastojati da odvrate svaku buduću potencijalnu invaziju Rusije preko "koalicije voljnih" koja bi branila Ukrajinu i garantovala mir.
Trebalo bi da britanske, francuske i druge evropske trupe NATO-a budu raspoređene iza linije prekida vatre sa Ukrajincima.
Tramp nije nepouzdan saveznik
Na pitanje o mogućoj podeli Evrope i SAD u vezi sa podrškom Kijevu, Starmer je ocenio da je za bezbednost Starog kontinenta važno da blisko sarađuje sa SAD, kao i da ne prihvata stav da su SAD pod predsednikom Donaldom Trampom nepouzdan saveznik.
Najavio je novi sporazum od 1,6 milijardi funti (što je oko dve milijarde dolara) koji bi Ukrajini omogućio kupovinu 5.000 raketa za protivvazduhoplovnu odbranu.
Prva je pred novinare izašla predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen koja je istakla da su evropski lideri imali "dobru i iskrenu diskusiju", razgovarajući o tome šta je potrebno da se osnaži pozicija Ukrajine.
"Sveobuhvatne bezbednosne garancije za Ukrajinu"
Fon der Lajenova je navela da su Ukrajini potrebne "sveobuhvatne bezbednosne garancije", podržavajući njene ekonomske i vojne pozicije.
Istakla je da EU "hitno mora da ponovo naoruža Evropu", a Komisija će predložiti plan o tome na sednici Evropskog saveta 6. marta.
"Sada je od najveće važnosti da se pojačaju investicije u odbranu na duži vremenski period. To je za bezbednost Evropske unije, i potrebno je da se u geostrateškom okruženju u kojem živimo, pripremimo za najgore, a samim tim i da pojačamo odbranu", navela je predsednica Evropske komisije.
Nakon samita, predsednik Ukrajine Volodimir Zelenski sastao se s kraljem Čarlsom Trećim u jednoj od njegovih rezidencija, Sandrigem hausu u engleskoj grofoviji Norfok.
Zelenski je u London došao u subotu gde ga je posle hladnog tuša u Vašingtonu dočekao prijateljski zagrljaj.
(M.A./EUpravo zato/rts.rs)
