Debata u Evropskom parlamentu o političkoj situaciji u Srbiji: Poslanici podeljeni oko protesta

Na plenarnom zasedanju Evropskog parlamenta u Strazburu održana je rasprava o političkoj situaciji u Srbiji, u kojoj je učestvovalo oko 30 poslanika.

Poslanicima se najpre u ime Poljske, koja predsedava Savetom EU, obratio ministar za pitanja EU Adam Šlapka, a potom i komesarka za proširenje Marta Kos. 

Šlapka je rekao da je, u okviru pristupnog procesa, Srbija sprovela reforme u sferi vladavina prava, ljudskih prava i sloboda, demokratije ističući da je sloboda okupljanja takođe jedno od neotuđivih prava. Napomenuo je da na sve akcije koje se suprotstavljaju navedenim vrednostima kao i slučajevi nasilja nad demonstratima treba brzo i prikladno reagovati.

"Evropska komisija nastaviće pomno da prati situaciju u Srbiji," zaključio je Šlapka, napominjući da Poljska snažno podržava politku proširenja u smeru zapadnog Balkana.

Komesarka za proširenje Marta Kos ponovila je stav koji je saopštila nekoliko dana ranije, u otvorenom pismu u kom je Evropska komisija pozvala na dijalog, da Komisija s pažnjom posmatra razvoj političke situacije u Srbiji. Učešće građana, odgovornost, transparentnost, kako je objasnila, ključne su komponente demokratskog društva, ističući da je u svom otvorenom pismu jasno poručila da su ovo i principi na kojima počiva i sama Unija te da se i od zemalja-kandidata očekuje da ih poštuju.

"Ovo podrazumeva i slobodu okupljanja koja se treba sprovoditi u miru i u skladu sa zakanom. Nasilje ne sme biti tolerisano i očekujemo od srpskih policijskih snaga da nastave da obezbeđuju proteste", poručila je komesarka.

Poslanici suprotstavili stavove o dešavanjima u Srbiji

Izvestilac Evropskog parlamenta za Srbiju Tonino Picula ocenio je da trenutna situacija u Srbiji zahteva političko rešenje i da "ukoliko ima promena, uvek moraju da se obave u skladu sa principima OEBS-a", kao i da je neophodno uraditi nešto "za demokratske institucije i pravdu, jer Evropska unija nije samo tržište".

Anamarija Viček poslanica Evropskog parlamenta iz Mađarske, istakla je da su političari prihvatili svoj deo odgovornosti, te da članovi EP treba da budu objektivni i poštuju nezavisnost i suverenost Srbije, dok je poslanik iz Nemačke Petr Bajstron rekao da u Srbiji "nema potrebe za nemirima jer je situacija bolja nego u čitavom Zapadnom Balkanu".

Hrvatski poslanik Davor Ivo Štir iz Evropske narodne partije (EPP) izrazio je saučešće porodicama nastradalih u novembarskoj tragediji. On je, takođe, napravio kratak osvrt na razvoj situacije od pada nadstrešnice do danas izstičući zahteve demonstranata.

"Masovni protesti predvođeni studentima najveći su od pada Miloševića, a važno je napomenuti da studenti imaju puno pravo na demonstracije, u pitanju je osnovno demokratsko pravo", poručio je Štir dodajući da je u ovom slučaju vlast dužna da povrati poverenje građana u institucije i da je to ključno za ostvarivanje atmosfere u kojoj se može uspostaviti dijalog između svih relevantnih aktera. 

On je zaključio da iako Srbija, kao suverena zemlja, ima pravo da bira svoj put, poručujući da svaka zemlja koja teži demokratskim principima može računati i na podršku Evropskog parlamenta.

Krajem januara Progresivni savez socijalista i demokrata, druga po veličini grupa u EP sa 136 poslanika, kao i poslaničke grupe Zelenih, koja ima 53 poslanika i Obnovimo Evropu sa 77 poslanika osudili su nasilje nad učesnicima protesta u Srbiji i podržali studente i njihove zahteve.

Najveća grupacija u Evropskom parlamentu, Evropska narodna partija (EPP), koja ima 188 poslanika, ocenila je da studenti i građani Srbije imaju pravo na mirne demonstracije, ali da Srbiji nije potrebna radikalizacija već dijalog i rad na evropskm reformama.

(Eupravozato.rs)