Član delegacije Evropskog parlamenta za Srbiju i evroparlamentarac Vladimir Prebilič govorio je za EUpravo zato o proširenju Evropske unije, zelenim politikama bloka i članica, ali i konkretnim benefitima članstva za zemlje Zapadnog Balkana i samu Evropsku uniju.

Da li delite entuzijazam Marte Kos da bi 2025. mogla biti najuspešnija godina kada je u pitanju proces proširenja?

Mislim da entuzijazma i optimizma nikad nije previše. Ona je sama (Marta Kos) krenula sa nekom mini turnejom po Zapadnom Balkanu. Verujem da će biti određenih napredaka – već smo imali bilateralne dogovore i razgovore sa zemljama Zapadnog Balkana. Trenutno putujemo kroz Severnu Makedoniju, a planiramo posete i drugim zemljama. Sa naše strane učinićemo sve što je moguće da pružimo podršku, ali ne smemo zaboraviti da ima mnogo posla koji treba obaviti kod kuće.

Domaći zadaci još uvek postoje – reformski procesi u mnogim zemljama su i dalje izazov, što ostavlja prostor za dalji napredak na unutrašnjem planu.

Zapadni Balkan svakako uživa podršku u parlamentu, tu nema dileme.

Naravno, postoje neki otvoreni problemi između zemalja – na primer, Hrvatska i Crna Gora imaju nerešena pitanja, kao i Bugarska i Severna Makedonija. Međutim, smatram da se kroz parlamentarne debate i međusobno približavanje može napraviti značajan pomak i u tom pogledu.

Kolika je važnost zelenih politika, ne samo u zemljama članicama EU, već i u zemljama kandidatima?

Mislim da oko zelenih nikad nije ni bilo pitanje da li je proširenje nužno ili nije nužno. Svi se slažemo da jeste nužno i da Zapadni Balkan mora da postane član porodice EU. Dakle, sve zemlje Zapadnog Balkana imaju podršku sa naše strane.

Ko je Vladimir Prebilič?

Vladimir Prebilič je slovenački političar iz zelene stranke Vesna. Izabran je za poslanika u Evropskom parlamentu tokom izbora za Evropski parlament 2024. u Sloveniji.

On je član Grupe Zeleni-Evropska slobodna alijansa u Evropskom parlamentu, a takođe je i član delegacije EP za Srbiju

Moram da kažem i da kod kuće, u zemljama odakle mi dolazimo, u našoj zelenoj strukturi nikad nije bilo pitanje da li podrška postoji ili ne postoji, ali ipak uvek treba da se radi na tome.

Svesni smo da neke zemlje unutar EU imaju određene zadrške u pogledu brzine i trenutka kada će Zapadni Balkan postati deo EU. Zbog toga je uloga nas u Evropskom parlamentu da budemo ambasadori i posredujemo u komunikaciji između vlada tih zemalja i Evropskog parlamenta, kako bismo izbegli situaciju u kojoj bi sve bilo pripremljeno, ali zemlje ne bi pružile podršku za ulazak.

Ipak, smatram da kod nas trenutno sve funkcioniše kako treba.

Šta je konkretan benefit članstva za zemlje Zapadnog Balkana, a šta za samu EU?

Za zemlje Zapadnog Balkana u pitanju su tri ključne stvari koje su korisne za sve.

Prva je razvoj demokratije. Verujem da se svi slažemo da postoji prostor za unapređenje kada je reč o demokratiji i ljudskim pravima. To su osnovne vrednosti Evropske unije, i sada je prava prilika da se dodatno osnaže i unaprede.

Druga tačka je ekonomski napredak. Jasno je da bi čitav Zapadni Balkan imao koristi od ekonomskog razvoja, a taj napredak bi doneo dobrobit i regionu i Evropskoj uniji.

Treće, pitanje bezbednosti. Dok Zapadni Balkan nije deo EU, ostaju otvorena pitanja vezana za stabilnost, migracije i šira geopolitička pitanja. Zbog toga bi bilo korisno da se proces pridruživanja ubrza i region što pre postane deo evropske porodice.

Sa strane Evropske unije, ovo je pre svega pitanje bezbednosti, ali i ekonomska prilika. Produbljivanje saradnje na ekonomskom planu može doneti obostrane koristi. Takođe, kada se životni standard podiže u svim zemljama EU, to je dobro za sve nas koji živimo unutar Unije.

(EUpravo zato)