Proširenje Evropske unije je proces koji je zasnovan na zaslugama, a ne na vremenskom okviru, izjavila je evropska komesarka za proširenje Marta Kos u diskusiji "Enlarge to Prosper: Will Europe Grow?" na Svetskom ekonomskom forumu u Davosu.
"Znate, ponekad čujem, države Zapadnog Balkana, čekaju tako dugo. Ne radi se o tome koliko dugo čekaju. To je pitanje njihove političke volje i koliko su u stanju da ispune", istakla je Kos.
Prema njenim rečima, Evropska unija pomno prati šta se dešava u zemljama koje su kandidati za članstvo i one su uglavnom u obavezi da ispune određene uslove, po principu "uzmi ili ostavi".
"Žao mi je što to kažem tako otvoreno", navela je komesarka za proširenje Evropske unije i dodala da sada ne postoji mogućnost da se pregovara o nekoj osnovnoj vrednosti koja je važna za EU.
Ona je istakla važnost vladavine prava za zemlje koje žele da se pridruže Evropskoj uniji.
"Imamo neke zemlje unutar Evropske unije koje ne poštuju vladavinu prava i kod mnogih država članica smo nekako videli strah da bi to moglo da naškodi Evropskoj uniji u smislu da ne smemo pustiti nijednu zemlju koja je zaista nije 100 odsto spremna za ulazak, ne samo po pitanju ekonomije", dodala je Kos.
U diskusiji su učestvovali i predsednik Vlade Crne Gore Milojko Spajić, hrvatski premijer Andrej Plenković i ministar spoljnih poslova Ukrajine Andrij Sibiha, dok je moderatorka bila novinarka Saša Vakulina.
Spajić: U procesu pristupanja EU postoje teški trenuci
U procesu pristupanja Evropskoj uniji postoje teški trenuci kad treba sprovesti teške reforme, koje građani ne razumeju uvek, kazao je premijer Crne Gore Milojko Spajić.
"U slučaju Crne Gore imamo 80 odsto građana koji su za EU i to nam je vetar u leđa i obaveza da ispunimo ono što građani zaista žele. Osećamo obavezu da ispunimo tu odluku", rekao je Spajić, kako prenosi Fonet.
On je ponovio plan Crne Gore da do kraja 2026. godine ispuni sve obaveze, zatvori sva pregovaračka poglavlja i bude spremna za članstvo u EU kao 28. članica.
"Ako ste sigurni u sebe, nema razloga da se takmičimo". odgovorio on je na pitanje da li postoji frustriranost kandidata koji duže pregovaraju u odnosu na Ukrajinu.
"Ne treba da budemo ljubomorni jedni na druge", rekao je Spajić.
Plenković o Hrvatskoj
Plenković je rekao da je EU na primeru Hrvatske pokazala transformativnu moć, jer je za devet godina njegove vlade Hrvatska sa 62 odsto proseka EU prešla na 78 odsto.
"Verujem da je došlo vreme i da se raspoloženje u EU promenilo. Za vreme mandata dva komesara nijedna država nije postala članica Unije, a ako prođe ovaj institucionalni ciklus, biće 16 godina bez proširenje", upozorio je Plenković.
On je naglasio da je pristupanje politički proces, ali da se način razmišljanja promenio nakon ruske agresije na Ukrajinu.
"Ovo se dešavalo od marta do juna 2022. godine i sada svi treba da shvate i shvate četvrti princip Kopenhagenskih kriterijuma, a to je apsorpcioni kapacitet i cena proširenja. Nikada nije bilo pozitivnije atmosfere za proširenje u Savetu ministara", tvrdi Plenković, navodeći da obe strane treba da iskoriste priliku.
Još jedan 'slon u sobi' je način na koji se donose odluke unutar EU, a tako će se raditi sa potencijalnih 36 članica", ocenio je hrvatski premijer.
U Ukrajini većina za EU
Sibiha je rekao da je pre agresije Rusije na Ukrajinu 50 odsto građana Ukrajine bilo za članstvo u EU, a sada je to apsolutna većina.
"Bili smo u bunkeru prvog dana brutalne agresije, a drugog dana smo znali da ćemo pobediti. Onda smo četvrtog dana odlučili da apliciramo za članstvo u EU, a šest meseci kasnije dobili smo status kandidata".
"Sada nam je potrebna takva brzina u nastavku procesa zbog geopolitičkih okolnosti", rekao je ukrajinski šef diplomatije.
(EUpravo zato/Vijesti)
![props.documentData.Authors[0].AdditionalInfo](https://staticeupravozato.mondo.rs/api/v3/images/5009?ts=2024-11-20T15:34:33)
