Danas, kroz praksu poput povremenog (intermitentnog) posta, nauka pokušava da odgovori na jednostavno pitanje: šta se zapravo dešava u našem telu kada prestanemo da jedemo određeno vreme?
Odgovor nije jednostavan
Kada ne unosimo hranu, telo prelazi iz režima "unosa" u režim "korišćenja". Umesto da energiju dobija iz unete hrane, iskorišćava sopstvene rezerve, prvenstveno masnoće. Upravo zato je gubitak telesne težine zagarantovan efekat posta, ali studije ukazuju da dolazi i do značajnog smanjenja masnog tkiva nakon nekoliko meseci praktikovanja.
Priča tu tek počinje.
U tom metaboličkom stanju, nivo insulina opada, a telo postaje osetljivije na njega. U praksi to znači bolju kontrolu šećera u krvi i manji rizik od metaboličkih poremećaja poput dijabetesa tipa 2. Paralelno, telo prelazi na sagorevanje masti i proizvodnju ketona, alternativnog izvora energije koji menja način na koji funkcionišemo iznutra.
Jedan od najzanimljivijih procesa koji se tada aktivira je autofagija, "čišćenje ćelija". U tom procesu, telo razgrađuje oštećene ili nepotrebne delove ćelija i reciklira ih, što doprinosi boljem zdravlju i otpornosti organizma.
Efekti se ne završavaju na ćelijskom nivou. Post utiče i na kardiovaskularni sistem: smanjenje visceralne masti u pojedinim slučajevima dovodi do poboljšanja refernetnih vrednosti holesterola i nižeg krvnog pritiska.
A šta je sa mozgom?
Iako mnogi ljudi prijavljuju bolju koncentraciju i "bistrinu" tokom posta, naučni dokazi u ovom domenu za sada su nepotpuni. Ipak, postoje indicije da post podstiče procese koji štite mozak i podržavaju njegove funkcije, naročito kod određenih neuroloških stanja.
Ipak, važno je razumeti da post nije čarobno rešenje.
Njegovi benefiti dolaze zajedno sa gubitkom kilograma i zdravijim stilom života. Ako se tokom "perioda jela" preteruje ili zanemari kvalitet hrane, efekti mogu da izostanu. Takođe, kod nekih ljudi dolazi i do gubitka mišićne mase, umora ili pada energije, naročito na početku.
Post, dakle, nije univerzalan odgovor, već alat.
Alat koji kada se koristi pažljivo i u pravom kontekstu, može da pomogne telu da funkcioniše efikasnije. Ali kao i svaki alat, traži umerenost, razumevanje i prilagođavanje sopstvenom telu.
(EUpravo zato/NG)
