Postoje otkrića u medicini koja menjaju tok istorije: poput penicilina, koji je bakterijske infekcije pretvorio iz presude u izlečivu bolest. Ali postoje i priče koje nisu toliko senzacionalne i ne ulaze u udžbenike, ali takođe imaju dalekosežne posledice.
Jedna od njih počinje gotovo neprimetno, najčešće još u detinjstvu. Virus kojim se prema globalnim procenama zarazi 95 odsto ljudi na planeti, njegovo ime je Epštajn-bar. U većini slučajeva, on ostaje "uspavan". U malom procentu, povezan je sa rizikom od razvoja ozbiljnih bolesti, uključujući i određene vrste karcinoma.
Virus koji ne nestaje
Epštajn-bar virus pripada grupi herpesa, što znači da kada jednom uđe u organizam, ostaje u njemu zauvek. Najčešće inficira ključne ćelije imunog sistema, B limfocite, i uspeva da se "sakrije" od imunog odgovora.
Upravo ta sposobnost da opstane i izbegne odbrambene mehanizme organizma čini ga teškim za kontrolisanje. Godinama, naučnici pokušavaju da pronađu način kako da ga zaustave pre nego što napravi štetu.
Najnovije istraživanje, naučnika iz Centra za rak Fred Huč otkriva da su oni sada uspeli da razviju antitela koja sprečavaju virus da uđe u ljudske ćelije.
Koristili su eksperimentalne modele sa "humanizovanim" imunim sistemom i stvorili specifična antitela koja ciljaju ključne delove virusa, proteine koje koristi da se veže za ćelije i prodre u njih. Jedno od antitela uspelo je da spreči nastanak infekciju u laboratorijskim uslovima.
Zašto je ovo važno?
Epštajan-bar virus nije samo prolazna infekcija. Određene studije pokazale su da je povezan sa povišenim rizikom od razvoja više vrsta karcinoma, kao i nekim hroničnim i neurološkim bolestima.
Ukoliko postoji mogućnost da se infekcija spreči ili blkoira u ranoj fazi, moguće je umanjiti rizik od određenih malignih bolesti, ali i pritisak na zdravstveni sistem usled lečenja hroničnih infekcija.
Drugim rečima, ne bi se izmenio ishod samo jedne infekcije, već čitav tok bolesti koje potencijalno mogu da nastanu u godinama koje slede.
Možda je najneobičnija činjenica to što većina ljudi nikada neće ni saznati da nosi ovaj virus, i upravo zato je razumevanje mehanizama i posledica njegovim zaražavanjem toliko važno.
(EUpravo zato/Science daily)
