Tamara Paravlić, savetnica za internacionalizaciju i razvoj poslovanja kroz projekat Enterprise Europe Network (EEN) u Stokholmskoj privrednoj komori, kaže da se po načinu poslovanja Švedska, ipak, umnogome razlikuje od zemalja zapadnog Balkana.
„Egalitarizam je ključna karakteristika u švedskoj kulturi. Ovo moralno pravilo je vidljivo u svim aspektima načina života. Takmičenje se nikada ne podržava, bilo da se radi o deci u školi ili na radnom mestu. Demonstracija snažnih emocija u javnosti vrlo je neuobičajena. Preterani stilovi odevanja ili hvala nisu dobrodošli. Šveđani su skromni i svako preterano ponašanje smatra se neprihvatljivim", pojašnjava ona.
Švedsko društvo vrlo prijateljsko prema porodici
Kako kaže, radna mesta su prilagođena potrebama roditelja fleksibilnim radnim vremenom.
"Švedska je 1974. godine bila prva zemlja na svetu koja je rodno specifično porodiljsko odsustvo zamenila rodno neutralnim roditeljskim odsustvom. Danas očevi u Švedskoj uzimaju 40-ak posto ukupnog broja plaćenih dana koji su na raspolaganju roditeljima. Švedska poslovna kultura temelji se na poštovanju, konkretnosti i direktnosti i izbegavanju hvalisanja o postignućima. Vlada ravna hijerarhija, svačije vreme se izuzetno poštuje i na poslu se retko priča o privatnom životu. Mnogi Šveđani smatraju da je neumereno postavljati privatna pitanja", kaže Paravlić.
Nastavlja da je Enterprise Europe Network (EEN) namenjena malim i srednjim preduzećima kao podrška i servis u internacionalizaciji njihovog poslovanja.
„Evropsku preduzetničku mrežu čini više od 600 partnerskih organizacija i institucija širom sveta, sa fokusom na Evropu. Delimično se finansira od sredstava Evropske unije i postoji od 2008. godine. Naša mreža okuplja više od 3.000 stručnjaka, nudimo personalizirane i potpuno besplatne usluge firmama. Samim time smo najveća svetska mreža za poslovne podrške. Imamo predstavništva i u Sarajevu, Mostaru i Banja Luci. Svim bosanskohercegovačkim firmama koje su zainteresovane za poslovanje u nekoj stranoj državi, preporučujem da se obrate našim kolegama."
Povezivanje firmi
Kaže da su Šveđani vrlo efikasni i pragmatični u poslovanju, te da svako ima svoje zadatke i sam vrh često ne odlučuje o svim pitanjima, nego je odgovornost i moć odlučivanja raspoređena na razne sredine delovanja i timove.
„Naše delegacije koje dolaze u Švedsku, imaju većinom za cilj da se sretnu za osobama sličnog ranga ovde. Desi se i da odbiju susrete koji bi itekako mogli doprineti saradnji, ali su niže rangirani po nekim društvenim stepenicama. Nekada je određeni ministar bolji izbor za konkretnu saradnju, nego premijer države. U firmama je često bolji izbor šef izvesnog odeljenja nego vlasnik ili generalni direktor. Primećujem da se često razlikujemo od drugih zemalja koje koriste i male mogućnosti koje im se pružaju da bi se ostvarili na ovom tržištu. Mi se vodimo mentalitetom da krenemo odozgo, da sve što nije u samom vrhu nije dovoljno dobro za nas. Takođe, primetila sam da neki manji ugovori ili manje poslovne saradnje i projekti, mogu otvoriti vrata na novom tržištu brže nego ako smo isključivo usmereni na sami vrh", priča ona o svojim zapažanjima.
Švedski model
Podseća da je privatni sektor taj koji je izgradio švedsku privredu i da je Švedska sada ponosna preduzetnička zemlja.
„Švedski model, više poznat kao nordijski model donosi i jednakost i društvenu mobilnost. Slobodan pristup solidnim javnim uslugama, uključujući neke od najboljih obrazovanja i zdravstvenog sistema na svetu, a čini se da ljudi rado plaćaju poreze kako bi osigurali da se to nastavi. Ove kolektivne koristi spajaju se s preduzetništvom, stvarajući delotvornu mešavinu kapitalizma i socijalizma", navodi Paravlić.
Prema njenom viđenju, model se, ipak, suočava s nekim značajnim pritiscima vezano za svoju održivost.
„Dve najveće brige su starenje stanovništva (populacija poreskih obveznika se smanjuje) i priliv imigranata koji često dolaze iz zemalja koje nemaju dugu, zajedničku istoriju donošenja odluka u ime opšteg dobra. Zato postoji strah da će starenje stanovništva, globalizacija i rastuća imigracija postepeno rastrgnuti efikasnu socijalnu državu. S druge strane, postoje razlozi za verovanje da su osnovne vrednosti koje stoje iza ovog modela, toliko ukorenjene da će uvek postojati u ovom ili onom obliku", rekla je ona.
Potom pojašnjava da inovacijski ekosistem predstavlja jedan od najvažnijih izvora dugoročnog ekonomskog rasta.
„Ekonomski stručnjaci ističu da je 50 posto rasta bruto domaćeg proizvoda (BDP-a) razvijenih ekonomija isključivo rezultat rasta inovacija, a to je čak bitnije u manje razvijenim ekonomijama. Zbog toga su javne institucije ključne, jer su postavile pravila i uskladile javne i privatne ciljeve. Jednom kada se to dogodi, privatni sektor shvata da postoji prostor za saradnju i stoga se privatne firme osećaju sigurnije i otvorenije za uspostavljanje javno-privatnih partnerstava. Drugim rečima, inovacijski ekosistemi ne postoje ako se ove vrste odnosa i saradnje ne promovišu i ne podstaknu. Saradnja između obrazovnog, javnog i poslovnog sektora je odlučujuća.".
(M.A./EUpravo zato/balkans.aljazeera.net)
