Gde je Evropska unija, a gde Srbija 20 godina od velikog proširenja? Radimo na reformama, fali nam društveni konsenzus

Konferenciju "Od velikog proširenja ka brzom proširenju - Dvadeset godina proširenja Evropske unije", otvorio je Jakov Devčić, direktor predstavništva fondacije u Srbiji, Crnoj Gori i BiH.

On je naveo da su iskustva tih zemalja dragocena za zemlje koje su u čekaonici Evropske unije, kao što su zemlje Zapadnog Balkana i to je tema o kojoj se na današnjim panelima posvetila posebna pažnja - gde je Srbija danas na evropskom putu, šta o tome misle mladi, a šta kažu čelnici države, na čelu sa premijerom Srbije, Milošem Vučevićem.

Geopolitičko proširenje 2004 i danas: Iskustva i vizije

Učesnici prvog panela "Geopolitičko proširenje 2004. i danas - iskustva i vizije", bili su Prof.dr Tanja Miščević, ministarka za evropske integracije u Vladi Republike Srbije, Plamena Halačeva, zamenica šefa Delegacije EU u Srbiji, Peter Grk, generalni sekretar Bledskog strateškog foruma, nacionalni koordinator za Zapadni Balkan, Ministarstvo spoljnih i evropskih poslova Slovenije i Maia Mazurkievič, osnivač Future Force Fondacije i član predsedništva Aliance 4 Europe iz Poljske.

Poruka učesnika panela, kada su u pitanju evrointegracije Srbije jeste da je naša zemlja na dobrom putu, da reformama koje su nam neophodne na putu evrointegracija, država i društvo napreduju, i da je sada trenutak za ubrzanje reformskih procesa zbog najava koje su se čule prethodnih meseci da će u agendi sledećeg saziva Evropske komisije zasigurno biti i proširenje EU, što je prilika za zemlje Zapadnog Balkana i prilika za Srbiju.

Tanja Miščević, ministarka za evropske integracije je kazala da se nada da će tako i biti, a da mi moramo da nastavimo sa reformama koje su nužni preduslov za punopravno članstvo u EU.

"Ono što nama fali jeste ta komunikacija sa građanima o značaju ulaska Srbije u Evropsku uniju, ali i označaju svega onoga što ćemo kao punopravna članica jednog dana moći i imati", kazala je Miščević. 

Kako je navela, malo se postiglo u tom domenu, a da bi se postigao društveni konsenzus, narodu mora biti na prijemčiv način pojašnjeno šta nam donosi članstvo, ali i šta smo do sada dobili u partnerstvu sa Evropskom unijom, kao i to da je ovo zadatak koji država i društvo moraju da postignu zajedničkim snagama. Na taj način će se smanjiti evroskepticizam i nepoverenje, a onda će biti otvoren širi put ka EU.

Peter Grk je istakao da emocije ne mogu i ne smeju biti ispred strateških interesa, to jest da nam na putu evrointegracija predstoji mnogo rada, kompromisa, teških odluka, reformi i nepopulističkih mera, ali da je nagrada koju ćemo za to dobiti okrilje evropskog kišobrana koji nam donosi zaštitu, jednakost, slobodu...

On se prisetio dana kada je Slovenija postala članica EU i rekao da mu je jedna od prvih asocijacija na taj momenat upravo - sloboda.

Plamena Halačeva je takođe govorila o onome što Srbiju čeka kada jednog dana postane punopravna članica EU, podsetila je prisutne na partnerstvo EU i Srbije i to da Srbija na putuevrointegracija nije sama. Ona se slaže da društveni konsenzus mora biti postignut kroz dijaloge i razgovore, te konstantnu komunikaciju sa građanima.

Maia Mazurkievič se osvrnula na iskustva Poljske i poručila Srbiji da mora da ostane čvrsto na putu reformi i napretka, politikom usklađivanja sa politikom EU.

"Nastavite da pokazujete da vam je stalo da postanete deo evropske porodice, a zemlje članice koje zajednički odlučuju o proširenju će znati to da prepoznaju", kazala je ona.

Koja su očekivanja mladih od budućnosti EU

Na drugom panelu - "Koja su očekivanja mladih od budućnosti EU", imali smo priliku da čujemo šta o evrointegracijama misle mladi, koji jesu budućnost svake zemlje i čiji glas mora da se čuje.

Panelisti su bili: Katarina Bogićević, potpredsednica Foruma mladih, Evropskog pokreta u Srbiji, Donika Zogu, članica UO RYCO Priština i Zoran Dabetić iz Fondacije Konrad Adenauer, koordinator programa u Podgorici.

Bogićević je podsetila na poslednja istraživanja o mišljenju mladih u Srbiji kada su u pitanju evrointegracije i istakla da je evroskepticizam, nažalost, jako prisutan, kao i da se u ovom trenutku održi referendum o ulasku Srbije u EU, prema tiom istraživanju većina mladih bi se izjasnila protiv.

Ona vidi da je mnogo razloga što je ova slika upravo takva, a da je jedan od načina bolja komunikacija i zadatak države da približi građanima, naročito mladima, značaj članstva Srbije u EU. 

Dabetić je govorio o iskustvima mladih u Crnoj Gori i naveo da je što se informisanosti tiče, u njegovoj zemlji situacija značajno bolja. 

Istakao je da je taj momenat i presudan na putu društvenog konsenzusa te da je stav građana o ulsaku Crne Gore u EU prilično jasan, i što je najvažnije, većinski pozitivan.

Razgor sa premijerom: Should we stay or should we go?

Treći panel je zapravo bio jedan na jedan razgovor sa premijerom Srbije, Milošem Vučevićem.

Razgovor sa njim vodio je Marko Subotić, urednik Euronews-a.

"EU ostaje strateški cilj Srbije", kazao je premijer.

On je podsetio da je to nešto što je jasno istakao u ekspozeu u Skupštini kada je obelodanio program rada nove Vlade.

Na osnovu onoga što je čuo sa prethodnih panela, ali i na osnovu dosadašnjih iskustava Vlade i naše države, kada su u pitanju evrointegracije Srbije, premijer kaže da je sada taj politički momentum kada treba da donesemo čvrste političke odluke i da vidimo jesmo li spremni da napustimo taj koncept ispraznih priča i konkretno krenemo ka konačnom cilju.

"S druge strane, da li su za to spremne ostale zemlje Zapadnog Balkana, a s treće strane, da li je i EU spremna na konkretnija i delotvornija zajednička dejstva i partnersku pristupnu diplomatiju koju EU ima, kako bi konačno došli do tog cilja, da zaokružimo evropsku priču", pojasnio je premijer.

On je kazao da je Srbija spremna na konkretan zajednički rad ka tom cilju. 

Podsetio je prisutne na značaj budućeg članstva Srbije u EU, kroz sve ono što unija čini, i što je kao naš najveći spoljnotrgovinski partner činila za našu zemlju i građane, kroz razne donacije, grantove, pomoći u svim sektorima, ulaganja i investicije u našu zemlju, čije su blagodeti građani Srbije direktno osetili. 

U tom kontekstu, ukazao je i na značaj Plana rasta za Zapadni Balkan, o kome je prošle nedelje i lično razgovarao sa komesarom za susedstvo i proširenje EU Oliverom Varheljijem.

I on se slaže da za mnoge od tih aktivnosti koje EU ima u Srbiji građani i ne znaju te da možda nisu promovisane na pravi način, pa je moguće i da deo evroskepticizma potiče upravo od te neupućenosti. 

Kako je naglasio, naš evropski put neće biti lak. Nije želeo da priča o datumima, ali se nada da će se obistiniti najava da će iduća Komisija raditi na planu proširenja, te da će njegova Vlada učiniti sve da Srbiju odvede putem evropske unije.

(M.A./EUpravo zato)