Zvanična ocena u Izveštaju EK je da je Srbija postigla ograničeni napredak, postoje oblasti u kojima "stagniramo", ali ni u jednoj nismo nazadovali. Ministarka Miščević ocenjuje da smo i dalje čvrsto na putu ka EU
Karte su se poklopile, Srbija mora da iskoristi šansu koju ima -- opšti je zaključak nakon predstavljanja Izveštaja Evropske komisije o našoj zemlji, u prilog kog ide i izjava šefa delegacije EU u Srbiji, Emanuela Žiofrea, da je ovogodišnji paket istorijski. To se moglo čuti u Privrednoj komori Srbije gde je predstavnicima privrede i poslovnih udruženja predstavljen Izveštaj i novi Plana rasta za Zapadni Balkan.
Zvanična ocena je da je Srbija postigla ograničeni napredak, postoje oblasti u kojima "stagniramo", ali ni u jednoj nismo nazadovali. Međutim, nakon predstavljanja izveštaja i ocena EK, čuli su se komentari da su ovi signali "nedovoljno dobri" i da je moralo više do sada da se uradi u određenim oblastima.
Koliko je Srbija ostala čvrsto na putu ka EU posle izveštaja Evropske komisije i da li su nas ove ocene "pomerile s kursa" ili pak usporile?
Pozitivne ocene Srbije u gotovo svim oblastima treba iskoristiti za razgovore sa zemljama članicama EU kako bismo što pre otvorili nove klastere, stav je ministarke za evrointegracije Tanje Miščević, kao i da ostajemo čvrsto na putu ka EU uz rad na reformama.
"Za mene je stabilna odluka da Srbija postane članice EU još od decembra 2020. godine i svaki naredni sporazum, a potom i izveštaj to je i potvrđivao. Promene su jako važan element, utuču i na tempo rasta i razvoja tačnije procesa reformi u Srbiji. Složiću se da je za uspešnu reformu potrebna stabilnost, stabilniji rast pripremljenosti za članstvo, kao i period bez izbora. To je ono što želim novoj Vladi", rekla je ministarka za EURACTIV.rs.
U izveštaju postoje i preporuke, konkretni koraci koji su pred Srbijom i koje mora da uradi između ostalih elemenata reformi u narednih godinu dana. Kada će formalni napredak u pregovaračkom procesu konkretno doći, to zavisi od država članica.
A, čekajući te "konkretne odluke" regionu je na stolu paket pomoći od šest milijardi evra, koje je Unija svojim Planom rasta namenila za Zapadni Balkan. Ona će biti isplaćivana u skladu sa postignutim reformama - dve milijarde čine bespovratna sredstva, a četiri povoljne zajmovw za naredni period od tri godine.
Nakon kovid krize, neke privrede EU su bile u problemu i bile su potrebne finansijske injekcije da bi se oporavile. Zato je EU napravila program gde je svaka zemlja članica napravila plan reformi, a onda im isplaćivala novac shodno rezultatima.
"Identičan princip primenićemo i na Zapadni Balkan. Kako zemlje regiona budu realizovale reforme, tako će novac biti isplaćivan iz fonda Plana rasta", istakao je šef Delegacije Evropske unije u Srbiji Emanuel Žiofre.
Preduslov za integrisanje u jedinstveno tržište EU je taj da se zemlje regiona same ekonomski integrišu, sledeći sve standarde koji postoje u EU.
"Prema našim procenama, integracija regiona mogla bi da dovede do porasta BDP-a svih regionalnih privreda za 10 odsto. Da bi se postigla ta integracija u jedinstveno tržište, neophodno je sprovođenje reformi. Sa jedne strane je usklađivanje i harmonizacija zakonodavstva sa EU. Takođe, neophodno je sprovesti i sve one strukturne reforme kako bi regionalne privrede mogle da pariraju jedinstvenom tržištu", naveo je Žiofre.
Zamisao Plana rasta za Zapadni Balkan jeste da se ovaj region integriše u jedinstveno tržište EU i pre nego što same zemlje kandidati postanu članice EU što je važno za građane i poslovni sektor kako bi mogli da osete sve koristi koje pruža jedinstveno tržište.
Otvaranje klastera - velika očekivanja ili realan sled događaja?
Kada je reč o klasterima i da EK već treći put preporučuje otvaranje "klastera 3", koji se odnosi na konkurentnost i inkluzivni rast, ostaje otvoreno pitanje da li je to sada realan sled događaja ili i dalje predstavlja "prevelika očekivanja koja ne možemo da ispunimo".
Odluku o otvaranju klastera donosi svaka država pojedinačno, ukupno 27 članica. Sredinom decembra će o tome raspravljati na samitu svojih šefova država ili vlada i doneti konkretne odluke.
Žiofre nije želeo da iznosi pretpostavke, ali je ukazao da postoje dva ključna elementa - progres u normalizaciji odnosa sa Prištinom i napredak u vladavini prava i borbi protiv korupcije i organizovanog kriminala.
S druge strane Miščević je ocenila da je jako važno što Evropska komisija tri godine ponavlja da je država spremna da otvori klaster i da to zapravo znači da u svim tim oblastima nije stagnirala, već napreduje u smislu ispunjavanja i onih obaveza koje stoje za nastavak tog puta.
Kada je reč o procesu proširenja i eventualnoj promeni politike iz Brisela, Žiofre je podsetio da će u junu naredne godine uslediti izbori u EU, kada će se formirati novi Parlament i Komisija, ali on ne veruje da će biti ikakve fundamentalne promene i smatra da se može očekivati kontinuitet dosadašnje politike.
Čadež: Konkurentnost Evrope nije pitanje samo EU
Predsednik Privredne komore Srbije (PKS) Marko Čadež konstatovao je da je u izveštajima dat značaj onome što privreda Zapadnog Balkana zahteva unazad tri godine, a to je što ranije uključivanje celog regiona u jedinstveno tržište, čak i pre zvaničnog punopravnog članstva u EU.
"Bez ovoga naše privrede jednostavno nisu u stanju da opstanu. Izveštaji su korisni kako za vladu, tako i za sva ministarstva, posebno ona koja se bave evropskim integracijama, ali i reformama i promenama koje su nam neophodne da bismo ojačali našu privredu i završili kulturne reforme", naglasio je Čadež.
Prema njegovim rečima, često se zbog svih tih detalja zaboravlja širi kontekst izveštaja, a to je napredak Srbije ka EU i integraciji ovog dela kontinenta u uniju.
Čadež je naveo i da je novim Planom rasta za Zapadni Balkan predviđena metodologija koja će omogućiti državama ovog regiona da drugačije raspolažu novcem koji dolazi iz Brisela i da mogu da planiraju svoje reforme, kao i prilagođavanje svojih ekonomija, zelenu tranziciju i veće fondove na način na koji to rade i evropske ekonomije.
(EURACTIV.rs/EUpravo zato)
