Referendum koji se danas održava na Islandu nedeljama unazad pominjan je u kontekstu prekretnice, jer bi eventualni povratak zemlje za pregovarački sto sa Evropskom unijom mogao da pošalje važnu političku poruku o budućnosti evropskog proširenja.
Na glasačkom listiću nalazi se pitanje "da li treba nastaviti pregovore o članstvu Islanda u EU", a ukoliko većina odabere "za", pregovori sa Briselom bi bili ponovo pokrenuti. O samom članstvu odlučivalo bi se tek kasnije, nakon što budu poznati uslovi eventualnog pristupanja.
Upravo zbog toga referendum ima potencijalno mnogo šire posledice od samog islandskog članstva.
Island je zahtev za članstvo podneo 2009. godine, nakon velike finansijske krize koja je teško pogodila zemlju.
Pregovori su počeli naredne godine, ali su 2013. suspendovani nakon promene vlasti, dok je Island 2015. zatražio da više ne bude tretiran kao kandidat za članstvo.
Više od decenije kasnije, pitanje EU ponovo je na stolu. Rat u Ukrajini, promenjena bezbednosna situacija i nova geopolitička realnost u Evropi i na Arktiku podstakli su debatu o tome da li bi Island trebalo da obnovi pregovore sa Briselom.
Posebno je važna činjenica da je Island već veoma blisko povezan sa EU. Član je Evropskog ekonomskog prostora, učestvuje na jedinstvenom tržištu i deo je Šengenskog prostora, ali istovremeno nema mesto za stolom kada se evropska pravila donose.
To je jedan od glavnih argumenata pristalica članstva: Island već primenjuje veliki deo evropskih pravila, ali kao država koja nije članica nema direktan uticaj na njihovo kreiranje.
Pitanje koje može odlučiti referendum
Ako postoji jedna tema koja može da objasni zašto je pitanje članstva u EU na Islandu toliko osetljivo, to je ribarstvo.
Riba nije samo važna privredna grana već i deo nacionalnog identiteta. Kontrola nad ribarskim područjima decenijama se u Islandu posmatrala kao pitanje suvereniteta.
Protivnici nastavka pregovora strahuju da bi članstvo u EU moglo da ograniči kontrolu Islanda nad sopstvenim ribarskim resursima.
Pristalice pregovora, međutim, odgovaraju da upravo pregovori treba da pokažu šta bi Island mogao da dobije, a šta bi morao da prihvati.
Zato glasanje za „da“ ne znači da su Islanđani već pristali na evropsku ribarsku politiku već da su spremni da o tome pregovaraju.
Šta kažu oni koji podržavaju EU, a šta "protivnici"?
Argument pristalica ponovnog otvaranja pregovora nije samo politički.
Oni smatraju da bi članstvo donelo veću ekonomsku stabilnost, mogućnost korišćenja evropskih mehanizama i, što je možda još važnije, politički uticaj na odluke čija pravila Island već primenjuje.
Geopolitički argument u poslednje vreme dobija dodatnu težinu.
Island je član NATO-a i tradicionalno se oslanjao na bezbednosne veze sa SAD i Evropom. Međutim, promenjena bezbednosna situacija na severu Evrope i Arktiku podstakla je novu raspravu o tome kako mala država može da zaštiti svoje interese u sve nepredvidljivijem međunarodnom okruženju.
Protivnici ponovnog otvaranja pregovora smatraju da Island već ima veliki deo ekonomskih koristi koje donosi evropska integracija, bez potrebe da postane članica.
Najveća briga ostaje gubitak kontrole nad sopstvenim resursima i deo nacionalnog suvereniteta.
Posebno se strahuje od mogućnosti da bi evropska pravila ograničila islandsku kontrolu nad ribarstvom i omogućila veći pristup stranih kompanija tom sektoru.
Zbog toga se rasprava na Islandu ne vodi samo oko odnosa sa Briselom, već i oko mnogo šireg pitanja: koliko su Islanđani spremni da deo političke kontrole prenesu na evropski nivo u zamenu za veći uticaj unutar EU?
Šta pokazuju ankete?
Jedno istraživanje objavljeno 26. avgusta pokazalo je da bi 51,3 odsto birača podržalo ponovno otvaranje pregovora, dok je 48,7 odsto protiv. Ranije istraživanje Gallupa pokazivalo je još izjednačeniju situaciju - 46 odsto za i 46 odsto protiv.
To znači da bi svaki pomak u stavovima birača mogao da odluči ishod.
Posebno treba imati u vidu da se ne glasa o konačnom članstvu. Deo birača koji podržava pregovore možda ne bi podržao i samo članstvo kada budu poznati konkretni uslovi, dok protivnici pregovora smatraju da već samo njihovo otvaranje nosi rizik po islandsku samostalnost.
Zašto Brisel pažljivo prati glasanje?
Za Evropsku uniju ovo nije samo pitanje jedne male države od manje od 400.000 stanovnika. Island bi bio specifičan kandidat - zemlja koja je već duboko integrisana u evropsko tržište i Šengen, ima snažne institucije i visok nivo usklađenosti sa evropskim standardima. Zbog toga bi njen eventualni povratak za pregovarački sto mogao da bude relativno brz proces.
Ali postoji i širi politički razlog.
EU se trenutno nalazi u novoj fazi debate o proširenju. Pored Zapadnog Balkana, kandidati su Ukrajina i Moldavija, dok bi povratak Islanda otvorio mogućnost da se još jedna evropska država ponovo nađe na putu ka članstvu.
U trenutku kada Brisel želi da pokaže da je proširenje ponovo realna i geopolitički važna politika, islandsko "da" bilo bi snažan politički signal.
"Ne", s druge strane, ne bi značilo samo da Island ostaje van EU. Bio bi to i znak da ni u zemlji koja je već duboko integrisana sa Unijom nema dovoljno političke volje da se napravi sledeći korak. Analitičari ocenjuju da bi takav ishod mogao da bude udarac širem zamahu politike proširenja.
Ako pobedi "da", Island bi dobio mandat da ponovo otvori pristupne pregovore sa EU. Prema planovima islandske vlade, pregovori bi mogli da počnu već krajem 2026. godine, a zbog visokog nivoa postojeće integracije proces bi mogao da bude kraći nego kod većine drugih kandidata.
Ali tada tek počinje najteži deo - pregovori o konkretnim uslovima, uključujući ribarstvo i druga pitanja od posebnog nacionalnog interesa.
(EUpravo zato.rs)
