Dok Švajcarska 1. avgusta obeležava svoj nacionalni dan, Srbija i ova alpska zemlja ove godine slave važan jubilej, 110 godina diplomatskih odnosa. Više od jednog veka dve zemlje povezuju politika, ekonomija, kultura, ali pre svega ljudi koji su gradili mostove između Beograda i Berna.
Švajcarska je za mnoge zemlja preciznih satova, vrhunske čokolade, banaka i snežnih Alpa, ali iza te prepoznatljive slike krije se mnogo više. To je država koja vekovima gradi identitet zasnovan na neutralnosti, stabilnosti, direktnoj demokratiji i poštovanju različitosti.
Upravo te osobine su razlog zbog kojeg mnogi Srbi Švajcarsku doživljavaju kao simbol uređene države u kojoj se cene rad, znanje i odgovornost.
Od 1916. do danas - vek saradnje i prijateljstva
Diplomatski odnosi Srbije i Švajcarske uspostavljeni su 1916. godine, u jednom od najtežih perioda evropske istorije, tokom Prvog svetskog rata.
Veze dve zemlje, međutim, nisu nastale samo kroz zvanične institucije. One su se gradile kroz obrazovanje, nauku, kulturu i migracije. Mnogi ljudi iz Srbije decenijama odlaze u Švajcarsku radi školovanja, poslovnih prilika ili boljeg životnog standarda, dok su švajcarske institucije i organizacije učestvovale u različitim projektima u Srbiji.
Danas u Švajcarskoj živi velika srpska zajednica, koja je jedan od važnih mostova između dve zemlje. Srbi su prisutni u gotovo svim kantonima, a njihova udruženja čuvaju jezik, kulturu i tradiciju.
Zašto Srbi vole Švajcarsku?
Jedan od glavnih razloga je osećaj reda i sigurnosti koji ova zemlja pruža.
Švajcarska je poznata po tome da se zakoni poštuju, institucije funkcionišu, a kvalitet života je među najvišima na svetu. Za mnoge ljude iz Srbije ona predstavlja primer kako se mogu spojiti ekonomski razvoj, socijalna sigurnost i očuvanje tradicije.
Posebno se cene švajcarski odnos prema radu i obrazovanju. Zemlja koja nema velike prirodne resurse poput nafte ili gasa, izgradila je jednu od najjačih ekonomija sveta oslanjajući se na znanje, inovacije i stručnost.
Upravo zato je švajcarski model često predmet interesovanja i u Srbiji - kako stvoriti sistem u kojem kvalitet, a ne samo količina, određuje uspeh.
Švajcarska nije samo zemlja banaka i satova
Iako je poznata po luksuznim brendovima satova poput Roleksa, Omege i Pateka Filipa, Švajcarska je mnogo više od toga.
Ova mala evropska država ima čak četiri zvanična jezika - nemački, francuski, italijanski i retoromanski. U zemlji od oko devet miliona stanovnika postoje velike kulturne razlike između kantona, ali upravo ta raznolikost čini deo njenog identiteta.
Zanimljivo je da Švajcarska nema klasičan glavni grad u smislu kakav imaju druge države. Bern ima status saveznog grada i sedište je institucija, ali se ne smatra prestonicom u tradicionalnom smislu.
Još jedna posebnost je švajcarska direktna demokratija. Građani često neposredno glasaju o važnim pitanjima, od poreza do velikih infrastrukturnih projekata.
Zemlja koja je svetu dala mnogo više od čokolade
Švajcarska je dom brojnih svetskih inovacija. Među izumima povezanim sa ovom zemljom su celofan, čičak-traka, jedan od prvih modernih računara, kao i poznati sistem instant kafe.
Malo je poznato da Švajcarci godišnje pojedu više čokolade po stanovniku nego gotovo bilo koji drugi narod na svetu.
Švajcarska i Srbija - veze koje nisu samo političke
Od ekonomije do kulture, saradnja dve zemlje danas se razvija kroz različite oblasti. Švajcarska je jedan od značajnih investitora u Srbiji, a brojne kompanije posluju na domaćem tržištu.
Posebno mesto zauzima i naučna saradnja. Mnogi srpski studenti i istraživači svoje znanje usavršavali su upravo u Švajcarskoj, koja je dom prestižnih univerziteta i istraživačkih centara.
Ali možda najvažnija veza nisu sporazumi i investicije, već ljudi. Hiljade porodica u Srbiji imaju rođake, prijatelje ili poznanike koji žive u Švajcarskoj. Za mnoge ona nije samo strana zemlja, već drugi dom.
(M.A./EUpravo zato)
