Generalna debata UN u znaku oštrih poruka: Gutereš upozorava, Tramp brani američku moć, Evropa traži jedinstven odgovor

Opšta debata 81. zasedanja Generalne skupštine Ujedinjenih nacija počela je u Njujorku u znaku ratova u Ukrajini i na Bliskom istoku, krize poverenja u međunarodne institucije i sve dubljih geopolitičkih podela.

Prvog dana među najistaknutijim govornicima bili su generalni sekretar UN-a Antonio Gutereš, američki predsednik Donald Tramp, brazilski predsednik Luiz Inasio Lula da Silva, francuski predsednik Emanuel Makron i britanski premijer Endi Bernam.

U Njujorku su i brojni drugi svetski lideri, a Generalna skupština nastavlja zasedanje tokom cele nedelje.

Gutereš upozorio na podele u svetu i urušavanje međunarodnog prava

Generalni sekretar UN Antonio Gutereš otvorio je opštu debatu upozorenjem da se međunarodni sistem suočava sa sve dubljim podelama.

"Pukotine u našem svetu se šire. Pukotine su postale kanjoni", poručio je Gutereš, ukazujući na ratove, humanitarne krize, kršenje međunarodnog prava, klimatske promene i ubrzan razvoj veštačke inteligencije.

Takođe je pozvao države da poštuju međunarodno pravo i upozorio da vojna sila sama po sebi ne može da obezbedi trajni mir.

Posebno je govorio o veštačkoj inteligenciji, ukazujući na potrebu da razvoj novih tehnologija bude praćen međunarodnim pravilima i mehanizmima kontrole.

Ovo je ujedno poslednja generalna debata kojoj Gutereš prisustvuje kao generalni sekretar jer njegov mandat ističe krajem 2026. godine.

Tramp o američkoj moći, Iranu, Ukrajini i Kini

Američki predsednik Donald Tramp izneo je znatno drugačiju viziju međunarodnih odnosa. U govoru pred Generalnom skupštinom naglasio je američku ekonomsku, vojnu i tehnološku moć i poručio da će Vašington prvenstveno štititi sopstvene interese i suverenitet.

"Dok su drugi obećavali snagu, ja sam je iskoristio da Ameriku učinim najmoćnijom zemljom na svetu", rekao je Tramp.

Veliki deo obraćanja posvetio je američkoj politici prema Iranu, ratu u Ukrajini, odnosima sa Kinom i ulozi SAD u globalnoj politici.

Kritikovao je i pojedine međunarodne institucije, uključujući Međunarodni krivični sud, uz poruku da Sjedinjene Američke Države neće dozvoliti da međunarodne institucije ograničavaju njihovo pravo na donošenje sopstvenih odluka.

Makron: "Nema mira bez pravde"

Francuski predsednik Emanuel Makron u svom obraćanju stavio je naglasak na međunarodno pravo, rat u Ukrajini i situaciju na Bliskom istoku.

"Nema mira bez pravde", poručio je Makron, pozivajući na diplomatsko rešavanje sukoba i poštovanje međunarodnog prava.

Govorio je i o humanitarnoj situaciji u Gazi, insistirajući na potrebi zaštite civila i omogućavanja dostavljanja humanitarne pomoći.

Kada je reč o Ukrajini, Makron je ponovio pozive na prekid sukoba i diplomatske pregovore, uz stav da eventualni mir mora biti zasnovan na poštovanju međunarodnog prava.

Na marginama Generalne skupštine Makron se sastao sa ukrajinskim predsednikom Volodimirom Zelenskim, ali i sa Trampom. Razgovori su obuhvatili rat u Ukrajini, bezbednost i energetsku situaciju.

"Britanija se vratila"

Britanski premijer Endi Bernam prvi put se obratio Generalnoj skupštini UN-a kao šef britanske vlade i pokušao da predstavi Veliku Britaniju kao zemlju koja želi aktivniju ulogu na međunarodnoj sceni, posebno u oblastima ekonomije, trgovine, bezbednosti i tehnološkog razvoja.

Bernam je govorio i o deset godina od referenduma o Bregzitu, poručujući da je Britanija prošla kroz period velikih političkih i ekonomskih promena i da sada želi da se fokusira na stabilnost, rast i saradnju sa drugim državama.

Poseban deo njegovog obraćanja odnosio se na veštačku inteligenciju. Britanska vlada zagovara međunarodne standarde koji bi omogućili razvoj tehnologije, uz istovremeno smanjenje rizika koje ona nosi.

Bernam se u Njujorku sastao i sa Trampom, a među temama razgovora bili su bilateralni odnosi, trgovina, Ukrajina, Iran, energija i veštačka inteligencija.

Ko je još govorio prvog dana?

Prvog dana opšte debate za govornicom su se, pored Gutereša, Trampa, Lule, Makrona i Bernama, našli brojni lideri iz različitih delova sveta, dok će se predsednik Srbije, Aleksandar Vučić, obratiti učesnicima u sredu, 23. septembra.

Među liderima koji su već izlazili na govornicu bili su jordanski kralj Abdulah II, turski predsednik Redžep Tajip Erdogan, katarski emir Tamim bin Hamad Al Tani, predsednik Kirgistana Sadir Žaparov, predsednik Litvanije Gitanas Nauseda, predsednik Čilea Hose Antonio Kast, predsednik Finske Aleksander Stub i veliki vojvoda Luksemburga Gijom.

U nastavku programa govorili su i predsednik Južne Koreje Li Dže Mjung, predsednik Bosne i Hercegovine Denis Bećirović, predsednik Švajcarske Gi Parmelin, predsednik Vijetnama To Lam, japanska premijerka Sanae Takaichi i hrvatski premijer Andrej Plenković.

Njihove teme kretale su se od bezbednosti i ratova do energetike, trgovine, klimatskih promena i razvoja novih tehnologija.

Prioriteti EU na ovogodišnjem zasedanju

Svake godine Savet EU usvaja prioritete za rad Ujedinjenih nacija i Generalne skupštine UN-a, koji usmeravaju rad EU tokom naredne godine.

Prioriteti Saveta za 81. zasedanje Generalne skupštine UN-a, za period od septembra 2026. do septembra 2027. godine, potvrđuju posvećenost EU efikasnom, uključivom i na pravilima zasnovanom multilateralnom sistemu, čvrsto utemeljenom na Povelji Ujedinjenih nacija i međunarodnom pravu.

Uzimajući u obzir potrebu da se multilateralni sistem prilagođava i razvija, opšti prioriteti EU obuhvataju zalaganje za efikasan, delotvoran i uključiv multilateralni sistem i njegovo dalje unapređivanje; unapređenje reformi u cilju stvaranja efikasnijih, finansijski racionalnijih i odgovornijih Ujedinjenih nacija; jačanje sistema UN-a za očuvanje mira i bezbednosti i unapređenje prosperiteta i održivog razvoja u pravcu ostvarivanja ciljeva do 2030. godine i nakon toga.

(EUpravo zato.rs)