Inicijativa predsednika Evropskog saveta Antonija Košte da se uspostave ograničeni diplomatski kanali komunikacije sa Rusijomotvorila je novu debatu unutar Evropske unije o tome kako bi Evropa trebalo da se pozicionira u eventualnim budućim pregovorima o okončanju rata u Ukrajini.
Iako iz Brisela poručuju da nije reč o posredovanju niti o mirovnim pregovorima, već o uspostavljanju direktnih komunikacionih veza koje bi omogućile Evropskoj uniji da zastupa sopstvene interese, predlog je izazvao različite reakcije među evropskim liderima.
Prema navodima evropskih zvaničnika, kabinet Antonija Košte je poslednjih nedelja ostvario ograničene diplomatske kontakte sa Kremljom, bez razgovora o konkretnim pitanjima, sa ciljem da se održe otvoreni kanali komunikacije za trenutak kada se eventualno stvore uslovi za ozbiljnije pregovore.
Istovremeno, Brisel naglašava da Evropska unija nastavlja da podržava Ukrajinu i njen cilj postizanja pravednog i trajnog mira.
Ko podržava otvaranje kanala komunikacije?
Sam Antonio Košta smatra da Evropska unija ne može da se oslanja isključivo na posrednike u prenošenju ruskih stavova, već da mora biti sposobna da direktno prenosi sopstvene poruke Moskvi.
Podršku takvom pristupu pružio je slovački premijer Robert Fico, koji je ocenio da je održavanje komunikacije sa Rusijom od ključnog značaja.
Fico je ponovio da sukob u Ukrajini nema vojno rešenje i da daje prednost dijalogu i pregovorima umesto daljoj eskalaciji i naglasio da se ne govori o pregovorima sa Rusijom, već o postojanju komunikacionog kanala koji bi mogao biti važan i zbog bezbednosnih izazova sa kojima se suočava Evropa.
Prema informacijama sa samita EU u Briselu, podršku Koštinoj inicijativi pružili su i pojedini lideri iz Španije, Irske, Belgije i Holandije, smatrajući da bi Evropska unija trebalo da bude spremna za eventualne buduće pregovore i da ne sme ostati bez direktnih kontakata sa Moskvom.
Španski premijerPedro Sančez poručio je da je Madrid spreman da podrži sve inicijative koje bi mogle da doprinesu postizanju mira i okončanju rata u Ukrajini, dok je austrijski kancelar Kristijan Štoker istakao značaj dijaloga i ocenio da je otvaranje komunikacionih kanala neophodno, budući da svaki mirovni proces počinje razgovorom.
Pojedini zvaničnici isticali su da će Evropa, bez obzira na tok rata, morati da definiše sopstvenu ulogu u budućoj bezbednosnoj arhitekturi kontinenta.
Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen podržala je stav da Evropa mora imati mogućnost da zaštiti svoje interese u budućim razgovorima o miru, naglašavajući da to ne znači odstupanje od podrške Ukrajini.
Ko se protivi ili poziva na oprez?
Inicijativa Antonija Košte izazvala je rezerve kod dela evropskih lidera, pre svega zbog procene da za ozbiljniji dijalog sa Moskvom još ne postoje uslovi.
Nemački kancelar Fridrih Merc poručio je da Evropski savet ne može samostalno preuzeti ulogu posrednika, dok je predsednik Francuske Emanuel Makron ocenio da eventualni pregovori moraju uključivati bezbednosne garancije za Ukrajinu i da ne bi smeli da budu vođeni bez pune koordinacije sa Kijevom. Obojica smatraju da je prerano za takvu vrstu političkog angažmana.
Prema navodima iz diplomatskih izvora, kritike su dolazile i iz baltičkih i nordijskih zemalja, koje upozoravaju da Rusija može pokušati da iskoristi dijalog za produbljivanje podela unutar Evropske unije. Letonski premijer Andris Kulbergs izjavio je da kontakti nemaju smisla ukoliko druga strana nije spremna za mir.
Nezadovoljstvo je postojalo i zbog toga što pojedini lideri nisu bili unapred obavešteni o kontaktima Koštinog kabineta sa Moskvom, pa su pojedini nemački izvori taj potez ocenili kao nekoordinisan.
Reakcija iz Moskve
Na Koštinu izjavu reagovala je portparolka ruskog Ministarstva spoljnih poslova Marija Zaharova, koja je ironično upitala čemu služe evropski ambasadori u Moskvi ukoliko Evropska unija tek sada otvara kanale komunikacije.
"Zašto onda drže svoje ambasadore u Moskvi? Ili je ovo nagoveštaj povratka na golubove pismonoše?", napisala je Zaharova na Telegramu.
Rasprava koja se otvorila pokazala je da unutar Evropske unije ne postoji jedinstven stav o tome kada i na koji način bi trebalo uspostavljati kontakte sa Rusijom.
Ipak, među većinom evropskih lidera postoji saglasnost da budući mirovni proces ne može biti vođen bez Ukrajine i da svaka eventualna diplomatska inicijativa mora imati za cilj pravedan i održiv mir, uz očuvanje evropskog jedinstva i nastavak podrške Kijevu.
(EUpravo zato.rs)
