Evropska komisija je predložila novi paket sankcija protiv Rusije, koji obuhvata prodaju nafte, takozvanu "flotu iz senke", banke, kompanije koje posluju sa kriptovalutama, metale, riblje proizvode, kao i vojnike koji su učestvovali u ruskoj invaziji na Ukrajinu.
Predlog, koji je u utorak predstavila predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen, iznet je u vreme kada saveznici Kijeva razmatraju nove načine da ožive mirovni proces i primoraju Kremlj da prihvati prekid vatre kao preduslov za pregovore.
"Rusija očigledno nije uspela da pokori Ukrajinu. Cena koju Rusija plaća iz dana u dan je sve veća, a najviše je plaćaju građani Rusije. Zato je cilj našeg paketa potpuno jasan: želimo da zadržimo pun intenzitet sankcija", navela je.
Ograničenje cene ruske nafte
Glavni element novog paketa odnosi se na ograničenje cene ruske nafte koje su EU, zajedno sa zemljama G7 i Australijom, uvele još u decembru 2022. godine. Prošle godine je maksimalna cena određena na nivou od 15 odsto ispod prosečne tržišne cene.
Međutim, poremećaji izazvani blokadom Ormuskog moreuza podigli su cenu ruske nafte tipa Urals na 87 dolara po barelu, u poređenju sa 58 dolara po barelu u februaru.
To znači da bi, ukoliko EU sprovede planiranu reviziju 15. jula, ograničenje bilo povećano, što bi Moskvi privremeno donelo olakšanje koje priželjkuje.
Zbog toga Komisija predlaže da se revizija odloži do januara 2027. godine i da se ograničenje zadrži na sadašnjem nivou od 44,10 dolara po barelu.
"Mehanizam prilagođavanja nije osmišljen za tržišne šokove poput onog izazvanog zatvaranjem Ormuskog moreuza“, rekla je Fon der Lajenova.
Prema njenim rečima, odlaganje do januara "daće tržištima nafte vreme da se stabilizuju, uz istovremeno održavanje pritiska na ruske prihode".
"Flota iz senke" i tankeri
Fon der Lajenova je početkom godine predložila potpunu zabranu svih pomorskih usluga povezanih sa ruskom naftom, uključujući bankarske usluge, osiguranje, transport i registraciju brodova pod zastavom određenih država.
Taj predlog, koji su podržavale nordijske i baltičke zemlje, izgubio je na podršci nakon izbijanja sukoba na Bliskom istoku.
Grčka i Malta, koje pružaju usluge ruskim tankerima, usprotivile su se toj meri i jasno stavile do znanja da neće pristati bez podrške svih članica G7. Ostale zemlje G7 pokazale su malo entuzijazma, pa je predlog praktično ostavljen po strani.
Preusmeravanjem fokusa na ograničenje cene nafte, Komisija praktično priznaje da potpuna zabrana pomorskih usluga neće biti uvedena u skorije vreme.
Sledeće nedelje će u Francuskoj biti održan samit G7 na kojem se očekuje da će se govoriti o novim sankcijama.
Komisija takođe predlaže da se na crnu listu stavi još 30 brodova iz takozvane "flote iz senke", koju Moskva koristi kako bi zaobišla ograničenje cene nafte. Ti tankeri često su u veoma lošem stanju i smatraju se bezbednosnim i ekološkim rizikom za Evropu.
Više od 600 takvih plovila već je izgubilo pristup lukama i uslugama unutar EU.
Pored toga, na crnu listu bile bi stavljene i druge kompanije, luke i rafinerije koje pomažu aktivnostima ove flote.
Banke, kriptovalute i riblji proizvodi
Predlog sankcija obuhvata 31 rusku banku, kao i 20 kompanija, platforme za trgovinu kriptovalutama i trgovce naftom iz trećih zemalja za koje se tvrdi da pomažu Moskvi da zaobiđe postojeća ograničenja.
Takođe se predviđa zabrana izvoza različitih metala, legura i komponenti koje se koriste u odbrambenoj industriji.
Prvi put paket uključuje i zabranu uvoza određenih ribljih proizvoda iz Rusije.
Zabrana ulaska ruskim vojnicima
Jedan od najupečatljivijih elemenata predloga jeste zabrana ulaska u šengenski prostor ruskim vojnicima koji su učestvovali u ratu protiv Ukrajine.
Inicijativu je ranije ove godine pokrenula Estonija, a od tada je dobila podršku i drugih država.
Za usvajanje sankcija potrebna je jednoglasna podrška svih 27 država članica EU. Ukoliko budu odobrene, biće to 21. paket restriktivnih mera protiv Rusije od februara 2022. godine.
U međuvremenu, ukrajinski predsednik Vladimyr Zelenski je predložio direktan sastanak sa ruskim kolegom Vladimirom Putinom. Prema njegovim rečima, pregovori bi trebalo da se zasnivaju na sadašnjoj liniji fronta i da budu uslovljeni prekidom vatre.
(EUpravo zato/Euronews)
