Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen, predsednik Evropskog saveta Antonio Košta i predsednik Južne Koreje Li Džae Mjung obeležili su potpisivanje novog Sporazuma o digitalnoj trgovini, koji bi trebalo da unapredi poslovanje kompanija i olakša razmenu podataka između dva tržišta.
Ovaj susret predstavlja 11. samit Evropske unije i Južne Koreje, a ključne teme razgovora bile su trgovina, tehnološka saradnja, bezbednost i odbrana.
"Južna Koreja je jedan od najbližih partnera Evropske unije u indo-pacifičkom regionu i na globalnom nivou. U vremenu neizvesnosti, stabilna i pouzdana partnerstva imaju veću vrednost nego ikada“, poručila je Fon der Lajen.
U zajedničkoj deklaraciji dve strane su potvrdile opredeljenost za međunarodnu saradnju zasnovanu na pravilima, otvorenu trgovinu i jačanje ekonomskih veza.
Čipovi i digitalna ekonomija kao strateški prioriteti
EU i Južna Koreja nastoje da diverzifikuju trgovinske odnose u vreme sve složenijih odnosa sa Kinom i Sjedinjenim Američkim Državama.
Od stupanja na snagu sporazuma o slobodnoj trgovini 2011. godine, robna razmena između dve strane više se nego udvostručila i prošle godine dostigla je vrednost od oko 124 milijarde evra.
Poseban značaj za Brisel ima saradnja sa Južnom Korejom u oblasti poluprovodnika, odnosno čipova, gde se ta azijska zemlja ubraja među svetske lidere.
Evropska unija želi da kroz bližu saradnju obezbedi stabilnije lance snabdevanja i privuče dodatna ulaganja korejskih kompanija u sektore poput proizvodnje baterija, električnih vozila i naprednih tehnologija.
Novi sporazum o digitalnoj trgovini trebalo bi da smanji administrativne prepreke za poslovanje kompanija, omogući lakši prekogranični protok podataka i poveća pravnu sigurnost za privredne subjekte sa obe strane.
Istovremeno, sporazum predviđa zaštitu potrošača na internetu, uz zadržavanje postojećih standarda zaštite privatnosti i ličnih podataka.
Otporniji lanci snabdevanja
Jedna od važnih tema samita bila je i ekonomska bezbednost. EU i Južna Koreja dogovorile su uspostavljanje dijaloga na visokom nivou o otpornosti lanaca snabdevanja.
Ovo pitanje dobilo je na značaju nakon prošlogodišnjih ograničenja izvoza strateških sirovina iz Kine, uključujući retke metale neophodne za zelene tehnologije, odbrambenu industriju i proizvodnju čipova.
Saradnja u oblasti bezbednosti i odbrane
Pored ekonomskih tema, značajno mesto na samitu zauzela su i pitanja bezbednosti.
Iako nije postignut konačan dogovor o sporazumu koji bi omogućio razmenu poverljivih informacija između Brisela i Seula, obe strane izrazile su očekivanje da će taj dokument uskoro biti usvojen.
Takav sporazum nadovezao bi se na Partnerstvo za bezbednost i odbranu koje su EU i Južna Koreja potpisale 2024. godine, a koje obuhvata saradnju u oblasti pomorske bezbednosti, suzbijanja hibridnih pretnji, borbe protiv dezinformacija i drugih bezbednosnih izazova.
Tokom razgovora posebna pažnja posvećena je Severnoj Koreji i njenom nuklearnom programu, kao i saradnji Pjongjanga i Moskve.
U završnoj deklaraciji učesnici samita osudili su vojnu saradnju Rusije i Severne Koreje i pozvali obe zemlje da obustave aktivnosti koje doprinose nastavku rata u Ukrajini i poštuju međunarodno pravo i rezolucije Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija.
Samit u Briselu pokazao je da Evropska unija i Južna Koreja sve više vide jedna drugu kao strateške partnere, ne samo u ekonomiji i tehnologiji, već i u suočavanju sa bezbednosnim izazovima koji oblikuju novu globalnu političku i ekonomsku realnost.
(M.A./EUpravo zato/euronews.com)
