Rastuće kritike na račun efikasnosti evropske spoljne politike pokrenule su razgovore o mogućim reformama diplomatskog aparata Evropske unije.
Iako Kaja Kalas odbacuje tvrdnje da je potrebno menjati postojeću strukturu, u više evropskih prestonica sve češće se postavlja pitanje da li sadašnji model omogućava dovoljno brze i efikasne odgovore na međunarodne izazove.
Posebno se ističe inicijativa Francuske, koja je pripremila dokument sa mogućim predlozima za unapređenje rada Evropske službe za spoljne poslove (EEAS). Samo pokretanje takve rasprave pokazuje da deo država članica smatra da je evropskoj diplomatiji potrebna modernizacija kako bi se bolje nosila sa složenim geopolitičkim okolnostima.
Jedan od predloga podrazumeva preraspodelu ovlašćenja, pri čemu bi deo nadležnosti visokog predstavnika za spoljnu politiku bio prebačen na Evropsku komisiju.
Takav model dodatno bi ojačao ulogu predsednice Evropske komisije Ursula fon der Lajen, koja poslednjih godina ima sve vidljiviju ulogu u međunarodnim odnosima.
Druga opcija ide u pravcu većeg uticaja država članica.
Prema tom scenariju, nacionalne vlade bi preko Evropskog saveta dobile snažniju kontrolu nad spoljnopolitičkim odlukama, dok bi pozicija koju trenutno obavlja Kaja Kalas imala manji operativni značaj. Zagovornici ovog modela smatraju da bi takvo rešenje omogućilo brže odlučivanje i veću zastupljenost nacionalnih interesa.
Istovremeno, razmatra se i potpuno suprotan pristup. Pojedini predlozi predviđaju dodatno jačanje funkcije šefa evropske diplomatije, uključujući veći uticaj na oblasti poput trgovine i drugih politika koje imaju značajnu geopolitičku dimenziju. Međutim, činjenica da se paralelno razmatraju i slabljenje i jačanje ove funkcije pokazuje koliko su stavovi među članicama EU podeljeni.
Kalas je u internom obraćanju zaposlenima poručila da su nadležnosti evropskih institucija jasno definisane osnivačkim ugovorima Evropske unije i odbacila spekulacije o marginalizaciji svoje funkcije.
Ipak, diplomate priznaju da je debata o reformi dobila na zamahu usled percepcije da EU mora pronaći efikasniji način delovanja u sve složenijem međunarodnom okruženju.
Iako se velike institucionalne promene ne očekuju u kratkom roku, rasprava o budućnosti evropske diplomatije već je otvorena. Naredni sastanci ministara spoljnih poslova država članica, kao i razgovor između Kaje Kalas i francuskog ministra spoljnih poslova Žan-Noel Barota, mogli bi da pokažu koliko je ozbiljno nezadovoljstvo pojedinih zemalja i da li će ono prerasti u konkretne reforme evropskog diplomatskog sistema.
(M.A./EUpravo zato/biznis.rs)
