Deca su danas izložena ekranima i internetu više nego ikada ranije. To sa sobom nosi brojne izazove i rizike. Istraživanja pokazuju da deca u Srbiji, kao i njihovi vršnjaci širom Evrope, sve ranije počinju da koriste internet, najčešće preko mobilnih telefona, a veliki broj provodi više od tri sata dnevno onlajn. Digitalni sadržaji dominiraju njihovim životima, ali ne postoji dovoljno podataka kako bi se precizno pratio uticaj iz godine u godinu. To otežava sagledavanje uticaja digitalnih tehnologija na razvoj, mentalno zdravlje i obrazovanje dece.
Roditelji i nastavnici suočeni su s potrebom da pronađu balans između koristi koje internet donosi, poput obrazovnih resursa i sticanja veština, i potencijalnih opasnosti, uključujući izloženost štetnim sadržajima, digitalno nasilje i zavisnost od ekrana. Istraživanja pokazuju da su roditelji sve svesniji ovih izazova, ali se često osećaju nespremno da zaštite decu na adekvatan način. Zato organizacije poput Unicefa pokušavaju da pomognu.
Inicijative poput Unicefovih programa obuke roditelja i nastavnika usmerene su na jačanje digitalne pismenosti i bezbednosti dece, što je ključno za njihovu zaštitu u digitalnom okruženju. O tome smo razgovarali sa Tanjom Ranković, rukovoditeljkom programa obrazovanja pri Unicefu.
"Tema izloženosti dece digitalnim sadržajima iz godine u godinu dobija na važnosti ne samo sa aspetka razvoja dece i mladih, mentalnog zdravlja i njihove bezbednosti, već i sa aspekta jačanja kvaliteta obrazovanja. Iako je tema važna, činjenica je da ne postoji dovoljno istraživačkih podataka koji prate trendove, koje govore o izazovima i posledicama ponašanja deca u digtialnom prostoru. Budući da nedostaje kontinuirano praćenje ove teme, teško je sagledati da li se trendovi menjaju", započinje priču Tanja Ranković.
Koji su glavni rizici sa kojima se deca suočavaju kada koriste internet u ranom uzrastu i kako roditelji mogu da ih zaštite?
Istraživanje na malom uzorku koje je Unicef sproveo 2018. godine u saradnji sa Institutom za psihologiju pokazalo je da se starosna granica kad deca počinju da koriste digitalne tehnologije stalno snižava. Tako su npr. deca u nižim razredima osnovne škole počela da koriste digitalne uređaje u uzrastu od 5 godina, dok su tadašnji petogodišnjaci počeli da ih koriste na uzrastu od tri godine, a o čemu govore i rezulati međunarodnog istraživanja "Deca sveta na internetu" iz iste godine prema kojima je prosečan devetogodišnjak počeo da koristi internet sa 6 godina, četiri godine ranije u odnosu na prosečnog sedamnaestogodišnjaka.
Digitalne tehnologije jesu deo kulturnog okruženja u kome naša deca žive, a mogućnosti koje pružaju deci se odnose na učenje, dostupnost različitih obrazovenih resursa, sticanje različitih veština za život u 21. veku, mogućnosti za razvoj različitih interesovanja.
Sa druge strane, potencijalni rizici na interenetu su brojni: izloženost štetnim neprimerenim sadržajima (govor mržnje, stereotipi, predrasude, nasilje, pornografski sadržaji), izloženost digitalnom nasilju, internet predatorima, mogućnost zloupotrebe ličnih podataka, krađa identiteta i lažno predstavljanje, prevare, izloženost netačnim informacijama, prekomerno korišćenje i zavisnost od interneta.
Prosečan devetogodišnjak počeo je da koristi internet sa 6 godina, četiri godine ranije u odnosu na prosečnog sedamnaestogodišnjaka.
Roditelji su sve svesniji izazova koje sa sobom nosi boravak dece u digitalnom prostoru, a i stručna javnost sve više ukazuje na štetnost screen time-a na razvoj deteta, mentalno zdravlje dece i mladih, kao i na opasnosti koje prete na internetu. Međutim, roditelji se često ne osećaju dovoljno kompetentno da upravljaju situacijama u kojima dete koristi internet i digitalane uređaje.
Istraživanje sprovedeno u okviru projekta "Bezbedan internet za celu porodicu" koji je Unicef sproveo uz podršku kompanije Yettel 2018. godine, pokazalo je da većina roditelja, vaspitača i učitelja nije imalo dovoljno znanja i veština da decu usmere na korišćenje digitalnih tehnologija na konstruktivan način i kako da im pomogne da budu bezbedni na internetu. Da bi se povećale kompetencije roditelja, Unicef je kroz ovaj projekat obučio 100.000 roditelja i 2.000 hiljade učitelja, nastavnika i vaspitača da pomognu deci da lakše prepoznaju i iskoriste sve prednosti interneta, ali i da se zaštite od rizika sa kojima se susreću.
Kada su u pitanju deca mlađeg uzrasta, važno je da odrasli zajedno sa decom koriste digitalne tehnologije da nešto potraže i nauče a nalazi se na internetu, da deca razumeju da su internet i računar sredstvo za učenje, a ne samo za zabavu. Roditelji treba da podstiču decu da im se obrate za pomoć u svakoj situaciji kad je dete uznemirano i uplašeno zbog nečega što je videlo na internetu, ali i da budu filter onlajn sadržaja koja su deci na raspolaganju (npr. kroz korišćenje roditeljske kontrole, softvere za blokiranje neželjenih sadržaja, filtere za bezbednu pretragu)."
Šta su najveći izazovi u obuci nastavnika za korišćenje digitalnih tehnologija u obrazovanju?
"Vrlo je važno imati u vidu da nastavnici moraju biti ne samo digitalno vešti u smislu rukovanja digitalnim uređajima, već bi trebalo da imaju veštine i znanja za korišćenje digitalnih tehnologija u nastavi. Obuke za nastavnike moraju biti fokusirane na korišćenje digitalnih tehnologija u pedagoška svrhe i u nastavnoj praksi. Potrebno je voditi računa i o balansiranom I smislenom korišćenju digitalnih tehnologija u nastavi.
Prošle godine, Unicef je sarađivao sa Ministarstvom prosvete, Zavodom za vrednovanje obrazovanja i vaspitanja i Zavodom za unapređivanje obrazovanja i vaspitnaja na razvoju treće, unapređene verzije Okvira digitalnih kompetencija nastavnika – Nastavnik za digitalno doba 2023.
Digitalni urođenici nisu digitalni eksperti. Mladi ljudi ne razvijaju sofisticirane digitalne veštine samo zato što tokom odrastanja koriste digitalne uređaje.
U Srbiji je značajno povećan broj digitalno kompetentnih škola (ostvaruju neophodne uslove za realizaciju kvalitetne hibridne nastave i korišćenje seta adekvatnih nastavnih metoda) u kojima digitalno kompetetntni nastavnici aktivno i slobodno eksperimentišu sa integracijom digitalnih resursa u nastavu, reflektuju i uče na osnovu ličnog i deljenog iskustva."
Kako Unicef planira da unapređuje digitalnu pismenost među decom i mladima u Srbiji u narednim godinama?
"Najvažniji nalaz Međunarodne studije o kompjuterskoj i informatičkoj pismenosti iz 2018. pokazuje da digitalni urođenici nisu digitalni eksperti. Mladi ljudi ne razvijaju sofisticirane digitalne veštine samo zato što tokom odrastanja koriste digitalne uređaje. Ova studija je pokazala da je na globalnom nivou kompjuterska i informaciona pismenost na osnovnom nivou (25%), odnosno da učenici imaju potrebu za podrškom (36%), ali i da nije zanemarljiv procenat učenika čija je kompjuterska i informaciona pismenost nerazvijena (18%), dok samo 2 odsto učenika ume da kontroliše i prosuđuje prilikom prikupljanja odnosno generisanja informacija. Srbija po prvi put učestvuje u ovom istraživanja i podaci će biti dostupni do kraja ove godine.
Studija je pokazala i da na globalnom nivou postoji digitalni jaz i veliki negativan uticaj socio-ekonomskog statusa učenika: učenici sa višim socioekonomskim statusom (koji je meren prema profesiji roditelja, obrazovanju roditelja i broju knjiga u kući) imaju značajno viši rezultat na skali kompjuterske i informacione pristupačnosti, nego učenici lošijeg socioekonomskog statusa.
Fokus rada Unicefa u pretodnom periodu bio je na premoščavanju digitalnog jaza za najugroženiju decu.
Kada je počela pandemija kovid 19, Unicef je u Srbiji podržao sektor obrazovanja da uspostavi Sistem za upravljanje učenjem (LMS) i inicirao uvođenje inovacija u obrazovanje, uključujući i onih koje doprinose jačanju digitalnih kompetencija dece, naročito dece iz najugrženijih grupa.
U partnerstvu sa Ministarstvom prosvete, Evropske unije i Yettel-a, Unicef je podržao razvoj biblioteka obrazovnih tehnologija (EdTech biblioteke) u 30 škola kroz koncept Kluba za učenje. Donirano je preko 2.000 uređaja (tableta i laptopova) za škole i pedagoške asistente, a skoro 2.000 dece, uključujući i decu iz najosetljivijih društvenih grupa, imalo je neposrednu korist od Klubova za učenje i EdTech biblioteka. Tokom izbegličke krize uspostavljane su EdTech biblioteke u centrima za azil i prihvatnim centrima, uz razvoj programa podrške učenju deci izbeglicama i programe jačanja njihovih digitalnih, jezičkih, i drugih kompetencija.
Inicijativu je strateški podržala i kompanija Nelt, koja će podržati dalji rad na razvoju veština za 21. vek kroz unapređenje platforme otvorenih resursa za nastavnika na Nacionalnom obrazovnom portalu Zavoda za unapređivanje obrazovanja i vaspitanja, podršku digitalnom mentorstvu, obukama za nastavnika i školske lidere i naravno za učenike u 30 odabranih škola u Srbiji.
Kad su deca sa smetnjama u razvoju u pitanju, digitalne tehnologije su često i personalizovana asistivna tehnologija koja je neophodna za uključivanje ove dece u obrazovanje. Stoga Unicef intenzivno podržava sistem obrazovanja da unapredi dostupnost asistivne tehnologije svakom detetu sa smetnjama u razvoju kome je ona potrebna kroz podršku uspostavljanju i razvoju resursnih centara. Trenutno ih u Srbiji ima 13 i intenzivno se radi na njihovom razvoju i održivosti usluga koje pružaju."
Na koji način Unicef podržava nastavnike u integraciji digitalnih tehnologija u nastavu?
"Unicef je važan partner sistemu obrazovanja za digitalnu transformaciju i za integracju digitalnih tehnologija u obrazovanje, kao i za jačanje digitalnih kompetencija nastavnika, jer digitalne tehnologije same po sebi neće rezultirati boljim ishodima učenja ako učenici i nastavnici nemaju adekvatne digitalne veštine da ih efikasno koriste.
Učenike treba podučavati kako da efektivno koriste digitalne tehnologije za učenje a nastavnicima je potrebna podrška kako da koriste informaciono-komunikacione tehnologije u nastavi.
Rezultati ankete "U report" koju je Unicef sproveo u aprilu 2024. godine pokazuju da mladi (od 15 do 19 godina) smatraju da je najveća prednost korišćenja digitalne tehnologije na času to što im omogućava da lakše razumeju jer im je sve što uče očiglednije (28%), interaktivnije (30%), da su uz korišćenje digitalne tehnologije više motivisani za učenje (15%), da uz pomoć digitalnih tehnologija u kraćem roku nauče više (19%).
Međunarodne studije o kompjuterskoj i informatičkoj pismenosti (ICILS studija) pokazala je da na međunarodnom nivou manje od polovine nastavnika koristi informaciono-komunikacionu tehnologiju (IKT) u nastavi. Nastavnici koji koriste IKT, najčešće je koriste za prezentacije na času, komunikaciju sa roditeljima, i podršku učenicima kada oni predstavljaju i diskutuju, dok se u mnogo manjoj meri IKT koriste za podršku kolaborativnom radu učenika, davanje povratne informacije i sl. Dakle, digitalne tehnologije se koriste na osnovnom nivou.
Teme u vezi sa informaciono–komunikacionim tehnologijama se vrlo rano uvode u obrazovanje dece u Srbiji. Novi kurikulum u predškolskom vaspitanju i obrazovanju "Godine uzleta" daje prostor vaspitačima da stvore prilike za decu da smisleno koriste digitalne tehnologije, da zajedno sa vaspitačima i roditeljima istražuju neke pojave i dolaze do informacija na bezbedan način. Kasnije se ove teme uključuju kroz predmete kao što je Digitalni svet, kroz programiranje i informatiku.
Od 2017. godine Unicef podržava razvoj digitalne platforme za obrazovanje nastavnika – Nacionalni obrazovni portal Zavoda za unapređivanje obrazovanja i vaspitanja, zatim razvoj platforme Moja škola i Sistem za upravljanje učenjem. U proteklom periodu je razvijena nova generacija obuka za nastavnike koja podrazumeva hibridan pristup, mentorstvo i kolaboritvnu razmenu prakse između nastavnika i vaspitača u onlajn okruženju.
Trenutno se, u saradnji sa Ministarstvom prosvete i EU, podržava razvoj platforme sa katalogom asistivne tehnologije i digitalnim resursima u vezi sa podrškom inkluzivnom obrazovanju dece sa smetnjama u razvoju a planiramo i uvođenje inovacija u obuke nastavnika, kao što je, na primer, korišćenje VR."
Kako to izgleda u Evropi?
"U evropskim zemljama, digitalne kompetencije su najčešće transverzalne i jačaju se kroz sve predmete – u osnovnom obrazovanju ovaj pristup neguje preko polovine evropskih država, a većina zemalja ovaj pristup primenjuje na srednje obrazovanje (mada nešto manje u odnosu na osnovno). Na taj način se učenici uče kako da koriste digitalne alate i uređaje, a svi nastavnici dele odgovornost za razvoj digitalnih kompetencija. U malom broju zemalja se digitalne kompetencije učenika osnažuju isključivo kroz posebne predmete. Takođe, u nekim zemljama postoji pristup integracije digitalnih kompetencija u sadržaj drugih predmeta ili oblasti učenja, što je napredniji način podučavanja, jer se oslanja na potencijale digitalnih alata a učenici stiču znanje o primeni digitalnih veština u različitim kontekstima.
U 2019. godini, polovina obrazovnih sistema u Evropi je započela sa reformom kurikuluma u vezi sa digitalnim kompetencijama, uvodeći nove elemente kao što je računarsko razmišljanje, ili isticanjem određenih oblasti u okviru predmeta.
Pored toga što u našem obrazovnom sistemu postoje posebni predmeti kroz koje se razvijaju digitalne kompetencije, na njihovom razvijanju je neophodno raditi i kroz sve ostale predmete imajući u vidu da je digitalna kompetencija u našem sistemu definisana kao jedna od ključnih i međupredmetnih kompetencija."
