Okruženi smo lažnim informacijama, a kad već ne postoji sistem koji će ovo da svede na najmanju moguću meru, od ključne je važnosti da ljudi prepoznaju i provere potencijalnu lažnu vest. Ali, koliko ljudi u Evropi, posebno mladih, to zapravo radi?
Prema najnovijim statistikama Evrostata iz 2023. godine, 36 odsto mladih u Evropskoj uniji od 16 do 29 godina koji su koristili internet u poslednja tri meseca aktivno proverava tačnost informacija koje pronađu na mreži. I to je dobra informacija. Međutim, loše je to što je Srbija na dnu ove liste, sa tek sedam odsto mladih koji proveravaju istinitost informacija na koje naiđu na internetu.
Prva na ovoj listi Finska, sa čak 61 procentom mladih koji proveravaju istinitost informacija. Druga je Holandija sa 60 odsto, a na trećem mestu je zemlja koja nije članica EU ali aktivno učestvuje u brojnim procesima, Nroveška, sa 55 odsto mladih.
Na visokom četvrtom mestu nalazi se zemlja iz našeg komšiluka, Hrvatska, gde čak 53 odsto mladih od 16. do 29. godine na ovaj način proveravaju informacije. Ovaj rezultat pokazuje da su mladi u Hrvatskoj svesni važnosti provere izvora i aktivno traže dodatne izvore kako bi potvrdili tačnost informacija. Sa druge strane, zemlje poput Kipra (11 odsto), Bugarske (14 odsto) i Rumunije (15 odsto) beleže znatno manji procenat mladih koji proveravaju sadržaj na mreži.
Kada se porede mladi i odrasli u Evropskoj uniji, postoji jasna razlika u navikama provere informacija.
Dok 36 odsto mladih proverava sadržaj na mreži, samo 27 odsto odraslih u Evropskoj uniji praktikuje istu naviku. U zemljama poput Finske, razlika između mladih i odraslih u ovom aspektu dostiže čak 21 odsto, što ukazuje na značajan napredak mladih u sticanju kritičkih veština. Pored toga, istraživanja pokazuju da su žene u Evropskoj uniji, starosti od 16 do 29 godina, u proseku nešto digitalno pismenije od svojih muških vršnjaka. Ova razlika je vidljiva u 19 od 27 zemalja članica EU, a najveće razlike su u Hrvatskoj, Kipru i Luksemburgu.
U današnjem digitalnom svetu, sposobnost kritičkog razmišljanja i provere izvora nije samo preporuka, već i neophodnost da se zaštitimo od dezinformacija i lažnih vesti. Činjenica da se Srbija nalazi na dnu ove liste evropske agencije za statistiku Evrostata nije ohrabrujuća, ali definitivno ostavlja prostor za poboljšanje. Mladi, ali i odrasli, moraju biti svesni da je provera informacija od ključnog značaja ako žele da budu objektivno informisani, a ne da stvaraju sliku o nekom događaju, društvu, pojedincu na osnovu lažne vesti.
(JA/EUpravo zato)
