Sve više se govori o pojmu pametnih gradova u kojima su brojni segmenti funkcionisanja komunalnih službi modernizovani, od saobraćaja i energetike do načina na kojima se rukovodi vodom ili otpadom.
Primera radi, uz pomoć modernih tehnologija semafori se mogu prilagoditi gustini saobraćaja, može se pametno upravljati zelenim površinama ili parking mestima...
Neka od tih rešenja su predstavljena i u srpskim gradovima kroz program develoPPP, koji sprovodi GIZ, uz podršku NALED-a, u saradnji sa lokalnim samoupravama i privatnim partnerima.
Kragujevac, Pirot, Veliko Gradište, Raška i Vrnjačka Banja su prve lokalne samouprave koje kroz projekat "Ka pametnim, zelenim i održivim gradovima u Srbiji" ulaze u program razvoja pametnih gradova i dobijaju novu infrastrukturu koja će omogućiti značajne uštede, efikasnije upravljanje resursima i veće zadovoljstvo građana.
Sredstva od 2 miliona evra su izdvojena za pet projekata, a očekuje se da će se još 10 mesta u Srbiji priključiti pametnim gradovima.
Direktor Odeljenja konkurentnost i investicije u NALED-u, Dušan Vasiljević, rekao je da su pametni gradovi u Srbiji tek na početku razvoja, ali da je istraživanje iz 2024. pokazalo da više od polovine lokalnih samouprava ima ili je imalo pilot-projekte sa elementima pametnih gradova, dok je 65 odsto njih planiralo takve aktivnosti.
"Projekti poput ovog dobar su način da se pruži podrška lokalnim samoupravama i drago mi je što su Vrnjačka Banja, Kragujevac, Pirot, Veliko Gradište, Raška, zajedno sa dugogodišnjim partnerom NALED-om, pokazali spremnost za inovacije kako bi bili primer drugima", istakao je.
Prema njegovim rečima, da bi gradovi u Srbiji postali pametni, potrebno je pažljivo planiranje, jasna strategija i ulaganje u infrastrukturu i tehnologiju, što je prepoznala i Vlada Srbije u novom programu razvoja elektronske uprave za period 2026-2030. U tom programu se preporučuje definisanje uloge pametnog grada, donošenje okvira za razvoj pametnih gradova, izrada lokalnih akcionih planova za razvoj pametnih rešenja i sprovođenje pilot-projekata poput ovog koji podržava GIZ.
Sabin Olthog, direktorka Giz Srbija, istakla je da razvojna saradnja Nemačke i Srbije traje već 25 godina.
"Tokom ovog perioda Nemačka je bila najveći pojedinačni donator Srbiji, pružajući podršku jačanju privrede, unapređenju životnog standarda i napretku ka evropskim integracijama. Ovo partnerstvo se, međutim, ne zasniva samo na finansijskoj pomoći. Podstaknuto je snažnom trgovinom i investicijama i oličava se u prisustvu velikog broja nemačkih kompanija koje posluju širom Srbije. GIZ podržava Srbiju i njene lokalne zajednice na putu ka pametnijim, zelenijim i održivijim gradovima, sa ciljem da se građanima obezbede bolje usluge, kvalitetniji životni uslovi i otpornija ekonomija", istakla je.
Projekat će podržati pet pilot-lokalnih samouprava u izradi planova za pametne gradove i digitalnu transformaciju, a koristi neće imati samo ove zajednice - razmenom znanja čak 50 lokalnih samouprava u Srbiji i još 10 na Zapadnom Balkanu moći će da primene najbolje prakse.
Pametni parking u Pirotu
Parking u Pirotu, pogotovo u centralnim delovima grada, dugo predstavlja problem za sve lokalne stanovnike. Osim što je teško pronaći slobodno mesto, nije lako ni doći do potrebnih informacija. Kako bi se to sve objedinilo, rešenje "Parkmatix" je osmislila kompanija "Telegroup". Cilj je da se lokalnim samoupravama pomogne da efikasnije upravljaju parking prostorima, a građanima olakša pronalaženje slobodnih mesta.
"Pre razvoja sistema analizirali smo glavne probleme, nedostatak jedinstvenih informacija o slobodnim mestima i različite sisteme plaćanja. Na primer, u Pirotu postoji više načina plaćanja parkinga od SMS-a, kartice do mesečne ili nedeljne karte, ali ništa od toga nije objedinjeno u jedinstven sistem. Sa druge strane, naša platforma prikuplja podatke preko IoT senzora i kamera i u realnom vremenu prikazuje da li je parking mesto slobodno ili zauzeto. Sve informacije objedinjene su na centralnoj digitalnoj platformi kojom upravlja javna administracija. Građanima je dostupna i mobilna aplikacija na kojoj se vidi gde su slobodna mesta, a može se platiti i produžiti parking", istakla je Anđela Kicošević iz pomenute kompanije.
Kako je napomenula, prednosti ima dosta. Lokalna samouprava ima bolju kontrolu nad parking prostorom, rad službi je efikasniji, dok građani brže dolaze do parkinga na manje stresan način. Takođe, ušteda vremena je velika.
Zelene površine u Raškoj
"Telegroup" je razvio i rešenje za opštinu Raška gde će se ubuduće zelenim površinama upravljati na pametan način. Cilj je digitalizacija upravljanja parkovima i drugim zelenim površinama kako bi se tačno znalo gde se šta nalazi, kada je poslednji put održavano i kakvo je stanje vegetacije.
Sistem će koristiti mrežu meteoroloških stanica i digitalne platforme za prikupljanje podataka, što omogućava efikasnije planiranje održavanja i veću uključenost građana koji mogu prijaviti probleme i pratiti njihovo rešavanje.
Srđan Vasiljević, šef kabineta Opštine Raška, istakao je projekat ima potencijal da se proširi i na druga područja, uključujući i zaštićene prirodne zone poput Nacionalnog parka Kopaonik ili Jošaničke Banje.
Solarno napajanje u Velikom Gradištu
Veliko Gradište će dobiti "Smart Carport", solarni punjač za električna vozila koji će istovremeno služiti kao mala solarna elektrana, a višak energije biće vraćan u elektromrežu.
Mile Bodrožić iz kompanije "Intracom Telecom", istakao je da to nije samo projekat već se pokazuje kako pametna rešenja mogu da funkcionišu u realnim uslovima i lokalnim sredinama.
"U pitanju je solarna stanica za punjenje električnih vozila, odnosno mala lokalna elektrana, sistem koji proizvodi energiju na mestu gde se ona i troši. Solarni paneli na krovu proizvode električnu energiju za punjenje električnih vozila, dok se višak energije vraća u distributivnu mrežu. Drugim rečima, reč je o lokalnoj proizvodnji energije za lokalne potrebe. Ovakvi projekti su pravi primer kako bi energetska tranzicija trebalo da izgleda u praksi. Sistem je digitalno povezan i omogućava direktno praćenje, upravljanje i izveštavanje u realnom vremenu. Međutim, ovo nije samo infrastrukturni projekat. On šalje poruku da i manje opštine mogu biti deo evropske energetske tranzicije. Održivost nije rezervisana samo za velike metropole i gradove, već se čista energija može proizvoditi i koristiti i na lokalnom nivou. Sistem je u potpunosti digitalno povezan, što znači da u svakom trenutku znamo koliko je energije proizvedeno, koliko potrošeno i da li sve funkcioniše kako treba. Umesto da reagujemo tek kada se pojavi problem, sistem omogućava brzo i efikasno upravljanje energijom. Opštini to pomaže da preciznije i efikasnije upravlja svim aktivnostima, a građanima su punjenje vozila i čistiji vazduh dostupniji", izjavio je Bodrožić.
Kako je dodao predsednik opštine Veliko Gradište, Dragan Milić, ovakvi projekti ne treba da budu rezervisani samo za velike gradove.
"Veliko Gradište se nalazi na Dunavu, uz Srebrno jezero i reku reku Pek, i godišnje primi oko 100.000 turista, zbog čega je očuvanje životne sredine od ključne važnosti", rekao je.
Digitalizacija vodovodnog sistema u Kragujevcu i Vrnjačkoj Banji
Pošto je voda resurs koji se često uzima zdravo za gotovo dok se ne pojavi problem, lokalne vlasti su odlučile da unaprede vodovodni sistem uz pomoć pametnih senzora i digitalnih platformi.
Na ključnim tačkama vodovodne mreže postavljeni su uređaji koji u realnom vremenu mere protok i pritisak vode, a prikupljeni podaci automatski se šalju centralnom sistemu. Na osnovu tih podataka sistem prepoznaje anomalije i šalje upozorenje pre nego što mali problem preraste u ozbiljan kvar.
Time su operativni troškovi niži, reakcija je brža, a transparentnost rada vodovodnih preduzeća veća. Digitalizacija u ovom slučaju nije samo tehnološki napredak, već alat za odgovorno i efikasno upravljanje jednim od najvažnijih prirodnih resursa.
Predsednik opštine Vrnjačka Banja, Boban Đurović, istakao je da je voda jedan od najvažnijih resursa za turističke destinacije.
"Uvođenje pametnog sistema za merenje protoka vode omogućava brže otkrivanje curenja i kvarova, smanjuje gubitke u mreži i obezbeđuje stabilnije snabdevanje tokom turističke sezone. To znači manje gubitaka vode, niže troškove i veću sigurnost snabdevanja za građane, hotele i restorane", poručio je.
Marko janković, član Gradskog veća za investicije i projekte u Kragujevcu, naglasio je da je ovaj grad pionir u razvoju koncepta pametnih gradova u Srbiji.
"U Kragujevcu se već nalazi državni Data centar, kao i superkompjuteri, a u planu je i razvoj inovacionog distrikta koji će okupljati IT kompanije i startapove. Grad već razvija projekte poput solarnih punjača za električna vozila i digitalnih sistema za upravljanje infrastrukturom, dok će novi projekat pomoći da se smanje gubici vode u mreži, koji trenutno iznose i do 40 odsto što je veliki problem", istakao je Janković.
Ukupna vrednost projekta iznosi oko dva miliona evra. Polovinu sredstava obezbeđuju privatni partneri, među kojima su Intracom Telecom i Telegroup, dok drugu polovinu finansira nemačka vlada preko GIZ-a.
Projekat obuhvata pet pilot-lokacija i pet pametnih rešenja, ali i izradu strategija digitalne transformacije, donaciju softverskih licenci i opreme, kao i razmenu znanja sa čak 50 lokalnih samouprava u Srbiji i još 10 na Zapadnom Balkanu.
(EUpravo zato)
