Za Atanasiosa Polihronopulosa, osnivača grčke kompanije "Polygreen", specijalizovane za cirkularnu ekonomiju, reč "otpad" je bila zabranjena.
"Postojeći sistem odlaganja otpada je rak našeg društva. Tu reč namerno koristim. Za 10 ili 15 godina ćemo se osvrnuti na ono što smo uradili i zapitati se zašto smo bacali ove vredne materijale?", poručio je, preneo je Reuters.
Njegova kompanija je prošle godine započela na grčkom ostrvu Tilosu projekat nula otpada (zero waste).
Kako se Tilos oslobodio otpada?
Sve javne kante na Tilosu su uklonjene, a domaćinstvima i preduzećima je pokazano kako da sortiraju svoj otpad na organski, reciklažni i onaj koji se ne može reciklirati. U svemu tome pomaže aplikacija koja otkriva koliko svako domaćinstvo proizvodi otpada i da li su materijal bacili u adekvatnu kantu za odlaganje.
Tokom prošle godine, 745 stanovnika Tilosa, ostrva u Egejskom moru, smanjilo je otpad za skoro 40 odsto. Samo 12,6 odsto otpada su činili materijali koji ne mogu da se recikliraju, ali je plan "Polygreen-a" da se ta brojka smanji na 5 procenata.
Kako se materijali razvrstavaju?
Materijali se razvrstavaju u lokalnom reciklažnom centru na 25 traka i toliko se dobro sortiraju i kompresuju da i dalje imaju vrednost. Meštani tako dobijaju kompost od organskog materijala dok se neki nereciklažni materijali, poput rolni toalet papira i pelena, suše i cepaju na sitne delove kako bi se koristili kao gorivo za cementne peći.
U pitanju je jedina kompanija u Grčkoj koja je dobila dozvolu za ovakvu preradu otpada, a u obavezi je i da filteriše zagađivače pre nego što dospeju u atmosferu.
Polihironopulos smatra da iza uspeha projekta stoje tri faktora.
"Ukoliko meštanima ponudite uslugu sa poštovanjem, oni će vas poštovati. Ukoliko ste uporni, verovaće u vas. Ukoliko ste otvoreni, postaće vaši saveznici", rekao je.
Ipak, glavno je pitanje da li ovakav model može da uspe na većem nivou.
"Polygreen" isti princip želi da primeni u distriktu Abu Dabija gde živi oko 150.000 ljudi. UAE žele da postignu nula otpada do 2030. godine, a grčka kompanija će obučiti lokalce kako da prerađuju smeće.
Kante za odlaganje u domaćinstvima će biti merene, a podaci će se dobijati preko aplikacije.
"Nigde ne postoji kvalitet života kao na Tilosu"
"Ja već sada mislim da nijedno drugo mesto na svetu neće moći da pruži kvalitet života kao ovde na Tilosu", smatra meštanin Tilosa Emanuil Fotaras.
Za svojih 25 godina života, Fotaras je video kako Tilos dobija titulu nacionalnog parka i stvara energiju zahvaljujući obnovljivim izvorima.
"Znao sam da projekat postizanja nula otpada može da donese brojne koristi, ali sam ga potcenio", dodao je.
Promene su bile ogromne. Meštani su ranije 87 odsto otpada slali na deponiju, a sada je 100 odsto preusmereno sa đubrišta.
Ostrvljani više nemaju kante za đubre, a deponija je zatvorena. Umesto toga, dobili su centar za reciklažu gde mogu da recikliraju, popravljaju ili daju novu namenu raznim materijalima.
Građani su prvo obaveštavani i obučavani kako da razvrstavaju otpad, a svakome je data oprema, uključujući kutije za reciklažno i nereciklažno smeće, vreću za organski otpad i kutiju za opuške od cigareta.
Otpad se potom sakupljao od vrata do vrata, a preko aplikacije se pratilo koliko se materijala recikliralo.
Tilos važi za zaštićeni nacionalni park i važno je mesto za sokole, mišare i brojne vrste ptica selica.
Njihove ideje u očuvanju životne sredine nude velike lekcije za mnoge gradove širom sveta.
(EUpravo zato/Reuters/Positive news)
