U najnovijem izdanju svog Izveštaja o stanju opština bez otpada, mreža Zero Waste Europe (ZWE) predstavila je značajne pomake i uspehe koje su gradovi širom Evrope, ali i sveta, postigli u eliminisanju otpada.
Izveštaj pokriva 86 opština u 18 zemalja, sa ukupno više od 18 miliona stanovnika, a u njemu se posebno ističu pozitivni primeri iz Jugoistočne Evrope, među kojima su Krk, Bled, Tilos i Skijatos.
Kako bi pomogao opštinama u smanjenju količine otpada, ZWE je 2021. godine osnovao Mission Zero Academy (MiZA), platformu koja nudi tehničku pomoć, edukaciju i podršku u procesu sertifikacije.
Do sada je 19 opština dobilo sertifikat Zero Waste Cities, dok je još 29 u statusu kandidata za ovu prestižnu oznaku.
Sertifikovani gradovi ostvaruju impresivne rezultate
Izveštaj za 2024. godinu donosi niz ohrabrujućih podataka. Na primer, estonski Talin postigao je 92 odsto povrata posuđa i pribora za jelo za višekratnu upotrebu na gradskim događajima, dok je u Briselu uvedena praksa korišćenja perivih pelena u javnim vrtićima, što godišnje štedi 80.000 evra i smanjuje emisije CO2 za 1.400 tona. U španskom Viladekansu osnovan je Građanski klimatski forum, koji je pokrenuo brojne inicijative za smanjenje otpada i jačanje ekološke svesti.
Tekstilni otpad postaje ključni izazov
Jedan od ključnih izazova koji se izveštaj bavi je tekstilni otpad, koji je u Evropskoj uniji postao veliki problem.
Iako je obavezno odvojeno prikupljanje tekstila već uvedeno, šeme proširene odgovornosti proizvođača (EPR) primeniće se tek od 2028. godine. ZWE je krajem 2024. godine pokrenuo projekat STICT, s ciljem razvijanja lokalnih rešenja za kružno upravljanje tekstilom, u Briselu, Sakuu u Estoniji i slovenačkom Bledu.
Takođe, Amsterdam planira skoro dvostruko povećanje sakupljenog tekstila po osobi, dok Katalonija i italijanska kompanija Contarina prednjače u stopama ponovne upotrebe i reciklaže.
Globalni trend: Inicijative u Aziji i Africi
Izvan Evrope, gradovi u Aziji i Africi takođe primenjuju Zero Waste pristup, uprkos izazovnim uslovima.
Na primer, u indijskom graduPune, oko 4.000 sakupljača otpada iz socijalnog preduzeća SWaCH pokriva 70 odsto domaćinstava, u partnerstvu sa lokalnom samoupravom. U Gani, organizacija GAYO uspešno upravlja centrom za sortiranje otpada u Akri, prerađujući čak 50 odsto otpada koji bi inače završio na deponijama. Ovaj projekat je 2024. godine dobio prestižnu nagradu Earthshot Prize.
Krk na putu do postizanja nultog otpada
Jedan od značajnih uspeha u 2024. godini postigao je hrvatski Krk, koji je postao drugo evropsko ostrvo sa sertifikatom Zero Waste.
Kroz međuopštinsku saradnju sedam lokalnih samouprava, Krk je ostvario stopu reciklaže od 60 odsto. Takođe, 14 hrvatskih gradova ušlo je u proces kandidature za Zero Waste sertifikat, a u Zagrebu je uveden sistem naplate otpada prema količini, što je doprinelo smanjenju deponovanog otpada za 20 odsto.
Slovenija i Crna Gora prednjače u održivim praksama
Slovenija je u regionu predvodnik sa pet opština koje su već sertifikovane kao Zero Waste: Bled, Gorje, Vrhnika, Borovnica i Log-Dragomer.
Takođe, u Škofja Loki je uvedena nova usluga iznajmljivanja i pranja čaša za višekratnu upotrebu, koja je omogućila uštedu od 23.000 jednokratnih čaša.
U Crnoj Gori, kampanje za odvojeno prikupljanje biootpada sprovedene su u Danilovgradu, Tuzima, Podgorici i Kotoru, dok je mreža Cleanup Montenegro organizovala brojne akcije čišćenja.
Tilos i Skijatos kao primeri za ostala ostrva u Grčkoj, ali i Evropi
U Grčkoj, ostrvo Tilos je jedino koje je sertifikovano kao Zero Waste, dok su Skijatos i Vari-Vula-Vuljagmeni kandidati.
Na Skijatosu su pokrenute inicijative za upravljanje otpadom u turističkim područjima, uključujući edukaciju turista, što je doprinelo većim stopama reciklaže i očuvanju plaža.
Svi ovi primeri pokazuju da Zero Waste pristup nije samo moguć, već i ostvariv u različitim delovima sveta, sa sve većim brojem gradova i opština koji prepoznaju značaj smanjenja otpada i očuvanja prirodnih resursa.
(M.A./EUpravo zato/balkangreenenergynews.com)
