Kada bi se preradio, urin sakupljen na Londonskom maratonu mogao bi da služi kao đubrivo za pšenicu dovoljnu za 3.000 vekni hleba.
Postoji nekoliko stvari koje većina trkača obavi pre maratona: unosi ugljene hidrate, zagreva se i – možda najhitnije – staje u red za toalet.
Ovogodišnji TCS Londonski maraton u tom smislu je otišao korak dalje.
Prvi put je mokraća hiljada žena bila prikupljena i reciklirana u đubrivo, kako bi se procenila njena sposobnost da podstakne rast pšenice.
To je najnovija inicijativa najpopularnijeg svetskog maratona, u pogledu održivosti, i sa razlogom je privukla pažnju na više načina.
Može li urin da se pretvori u hranljivo đubrivo?
Ova kampanja realizuje se uz podršku "Peequal"-a, kompanije koja dizajnira ženske toalete za koje tvrdi da su 2,7 puta brži za upotrebu od tradicionalnih mobilnih toaleta, i "NPK Recovery"-a, firme specijalizovane za pretvaranje ljudskog otpada u hranljive materije za useve.
"Peequal" već treći put obezbeđuje mobilne toalete za čuvenu londonsku trku. Ove godine, njih devet je bilo postavljeno na startu, a procene su govorile da bi tokom dana trebalo da se sakupi oko 1.000 litara mokraće.
Brzina je važna čak i pre početka trke.
Na velikim svetskim maratonima, žene često čekaju znatno duže u redovima za toalet nego muškarci, što može dovesti do kašnjenja na startu ili dodatnog stresa.
Osnivači "Lapee"-ja, još jednog ženskog wc-a koji skraćuje vreme upotrebe sa jednog do dva minuta na samo 30 sekundi, rekli su za BBC još 2020. godine da čak 90% redova za toalete na velikim događajima, poput festivala ili trka, čine upravo žene.
Dizajn "Peequala" pomaže u rešavanju ovih muka. Čitav proces je efikasniji, a ekološki deo dolazi nakon ispiranja.
Umesto da se šalje u kanalizaciju, prikupljena mokraća biće tretirana pomoću bakterija koje iz nje izvlače hranljive materije poput azota, koji je ključan za rast pšenice. Đubrivo će zatim biti testirano na eksperimentalnim parcelama.
Prema procenama, 1.000 litara mokraće moglo bi da proizvede dovoljno pšenice za oko 195 vekni hleba. Ako bi se preradila mokraća svih 53.700 učesnika prošlogodišnjeg maratona, to bi značilo više od 3.000 vekni.
To je inovacija koja čuva planetu i istovremeno doprinosi performansama. A za trkače poput Suzan Farel, koja je učestvovala u ime britanske humanitarne organizacije za zaštitu dece NSPCC, to je dodatni razlog za osmeh.
"Divno je pomisliti da urin hiljada žena može pomoći u dobroj stvari", rekla je.
Maratoni ozbiljno pristupaju održivosti
Reciklaža mokraće možda jeste najupadljivija ideja ovogodišnjeg Londonskog maratona, ali nije jedina zelena inicijativa na startnoj liniji.
Širom sveta, veliki maratoni ozbiljno razmatraju ekološke izazove i zato menjaju način na koji funkcionišu.
Tokijski maraton je zamenio vozila na benzin električnim. U Berlinu, trkači koriste biorazgradive čaše i mogu besplatno da koriste javni prevoz tokom vikenda kada se trka održava. U Parizu, tone biootpada se prikupljaju i pretvaraju u humus.
London takođe beleži napredak. Stanice za dopunu vode duž staze podstiču trkače da odustanu od plastike za jednokratnu upotrebu. Na trci 2019. godine čak su testirani jestivi paketići od morskih algi koji su zamenili plastične čaše.
Danas učesnici mogu da odustanu od majica koju dobijaju na kraju trke i umesto toga izaberu sadnju drveta. Odeća koju trkači ostavljaju na startu prikuplja Vojska spasa i ponovo je koristi. A putem platforme "You.Smart.Thing" takmičari mogu da isplaniraju rutu do starta tako da ostave što manji ugljenični otisak.
Reciklaža urina je ambiciozan plan, a ne šala
Pilot projekat kompanija "Peequal" i "NPK Recovery" na ovogodišnjem maratonu mogao bi da bude tek početak.
"Mokraća ne mora da bude otpad. Uzbuđeni smo što imamo priliku da damo mali doprinos održivim ciljevima legendarnog TCS Londonskog maratona. Naš krajnji cilj je da pomognemo organizatorima širom sveta da recikliraju urin i smanje svoj ugljenični otisak", rekla je Hana Vandenberg, osnivač "NPK Recovery"-ja.
Uticaj bi mogao biti i veći od maratona. Ova pametna inovacija pokazuje kako čak i najobičnije dnevne navike mogu da postanu deo rešenja za resursno bogatiju budućnost.
(EUpravo zato/Euronews)
