Način na koji recikliramo utiče i na naš izvoz: Šta iz Alijanse za cirkularna pakovanja kažu o depozitnom sistemu?

Kaucija, odnosno vraćanje staklene ambalaže u prodavnice, već je dobro poznat sistem u Srbiji, mada nije osmišljen na nacionalnom nivou.

Već nekoliko godina se u našoj zemlji govori o uvođenju depozitnog sistema, kakav postoji u mnogim zemljama Evropske unije, kada bi se prilikom kupovine pića ili nekog drugog proizvoda plaćala određena naknada koja se potom vraća nazad kada se ambalaže vrate na za to predviđena mesta.

Zvuči jednostavno, ali i veoma zahtevno.

Već smo pisali o tome kakva su iskustva naših komšija, a ovoga puta nam brojne nedoumice razjašnjava predsednik Alijanse za cirkularna pakovanja Nenad Đurđević.

Alijansa okuplja nekoliko kompanija koje posluju u oblasti proizvodnje ambalaže, a njihovi predstavnici smatraju da u tom procesu treba da učestvuju svi u društvu.

Prema Đurđevićevim rečima, "sigurni smo da bi depozitni sistem za kratko vreme zaživeo, jer ne samo da je poznat građanima, već se zasniva na sistemu 'nagrade', a ne 'kazne', što bi dodatno stimulisalo potrošače ne samo da ostvare benefit, već i da kroz praksu razumeju da iskorišćena ambalaža nije otpad već resurs".

Za sada, iz Ministarstva za zaštitu životne sredine najavljuju da bi sistem povrata ambalaže u Srbiji mogao da se uvede do 2027. godine, ali bi se odnosio samo na dva materijala - PET i aluminijumsku ambalažu.

"Stav Alijanse za cirkularna pakovanja, na čije članice će se zakoni i odluke odnositi, slaže se sa uvođenjem sistema, ali za sve materijale: plastiku, metal, kartonsku višeslojnu ambalažu i staklo. Količina ambalažnog otpada u svetu je u porastu i zato je EU postavila nove ciljeve smanjenja ambalažnog otpada i povećanja procenta reciklata, u ambalažama od svih materijala, do 2030. godine. Srbija načelno prati smernice EU, iz tog razloga i ekoloških potreba veoma je važno da Zakon o upravljanju ambalažnim otpadom, na čijim izmenama se trenutno radi, bude efikasan i obezbedi proizvođačima ambalaže svih materijala ravnopravan pristup recikliranom materijalu, ali prikupljenom i recikliranom na teritoriji Republike Srbije. Prakse drugih država potvrđuju efikasnost depozitnog sistema", objasnio je Đorđević za EUpravo zato.

Način na koji recikliramo utiče i na izvoz

Radi se o sistemu koje će uticati na sve – proizvođače, reciklažnu industriju i građane.

Kako navode iz Alijanse, proizvođači pakovanja, kao i proizvođači finalnih proizvoda koji su upakovani u ambalažu proizvedenu u Srbiji, veliki deo svoje proizvodnje plasiraju na tržište EU.

"To znači da naši proizvodi moraju da budu po standardima i zakonima tržišta EU. Zakoni i standardi EU definišu procenat recikliranog materijala u pakovanjima, a ujedno predviđaju da će se taj procenat povećavati u narednim godinama.

Ukoliko država ne stvori zakonski okvir koji će omogućiti svim reciklerima dostupnost iskorišćene ambalaže (tj. ne unapredi sistem primarne selekcije uključujući i depozit za sve materijale), postavlja se pitanje da li će proizvođači ambalaže moći da ispune standarde i da budu konkurentni na inostranim tržištima.

Način sakupljanja ambalažnog otpada direktno će uticati na stopu reciklaže u Srbiji, kao i na to da li će proizvođači biti u mogućnosti da ispune najnovije ISO standarde iz serije 59000 koji su stupili na snagu tokom 2024 godine u EU.

Ispunjenje tih standarda uticaće na poslovanje ambalažne industrije u Srbiji, samim tim i na izvoz srpskih proizvoda u inostranstvo", istakao je naš sagovornik.

Kako se navodi, Alijansa poseban naglasak stavlja na EU Regulativu 1616 iz 2022. godine koja se odnosi na reciklirane materijale koji se koriste za hranu. Regulativa propisuje da se pomenuti materijali mogu proizvoditi isključivo iz sirovina dobijenih putem odvojenog sakupljanja otpada, kako bi se izbegla eventualna kontaminacija tj. zagađenje materijala, što je jedino moguće putem primarne selekcije - sortiranje otpada na mestu njegovog primarnog odlaganja - kao i uz pomoć depozitnog sistema.

U Evropi se po pitanju ambalaže i upravljanja ambalažnim otpadom dosta toga menja i regulative postaju sve strože.

"Srbija bi trebalo da prati taj trend kao i ono što predviđa 'Packaging and Packaging Waste Regulation', odnosno regulativu koja se odnosi na upravljanje ambalažom i ambalažnim otpadom. Jedino uvođenjem depozitnog sistema za sve materijale, u kombinaciji sa unapređenim sistemom primarne selekcije, mogu se postići zadati ciljevi. Ovo je veoma važno i za spoljno-trgovinsku razmenu Republike Srbije", dodaje Đurđević koji naglašava da troškovi uvođenja sistema ne bi bili veliki.

"Na osnovu jedne nezavisne studije iz 2021. godine, ukupni troškovi industrije za uvođenje depozita za sve materijale u tom trenutku su procenjeni, sa plaćanjem opreme i operativnih troškova, na 1,4 centa po komadu ambalaže. Verujemo da se troškovi nisu značajno promenili i smatramo da je ovo ulaganje neophodno, jer njegovim odlaganjem srpska ekonomija će, dugoročno, platiti mnogo više", rekao je.

Koja iskustva iz EU možemo da primenimo u Srbiji?

"Nepobitna je činjenica da se sve više država iz EU opredeljuje za depozitni sistem zbog njegove efikasnosti, koji obuhvata ne samo PET i aluminijumsku/metal ambalažu, već i staklo i višeslojnu kartonsku ambalažu.

Ne smemo zanemariti značaj primarne selekcije koja je veoma zastupljena u EU i predstavlja nezaobilazan korak u postizanju željenih rezultata. Neophodno je unapređenje primarne selekcije u Srbiji, što u praksi znači da je potrebno da građani, nakon selekcije otpada u domaćinstvu ili poslu, imaju u blizini kante gde mogu da odlože iskorišćenu ambalažu prema vrsti materijala.

Za to su neophodna ulaganja u kompletnu infrastrukturu koja se odnosi na proces primarne selekcije. Kompanije okupljene u Alijansi za cirkularna pakovanja, zalažu se za kombinaciju ova dva sistema – depozitnog sistema i razvijenog sistema primarne selekcije (kante za različite materijale ambalaže)", napomenuo je naš sagovornik.

U oblasti zaštite životne sredine, kako dodaje, Srbija prati ciljeve EU do 2030, a to je da se reciklira 85% otpada od kartona i papira, 75% od stakla, 60% od aluminijuma i 55% plastičnog otpada.

Kada je reč o kompanijama u Alijansi, one idu korak ispred, pa pojedine planiraju da do zadatog roka recikliraju 90% proizvedenih aluminijumskih limenki, dok ima i onih koji su posvećeni 100% cirkularnom poslovanju kada je reč o plastičnoj jednokratnoj ambalaži, ambalaži za višekratnu upotrebu i kompostabilnoj ambalaži.

Đurđević naglašava da je Alijansa pokrenuta i kako bi sa nadležnim institucijama podelili svoja znanja i iskustva iz ove oblasti. Nadležno ministarstvo se izjasnilo da će depozitni sistem biti uveden 2027. godine samo za dva materijala PET i aluminijum, kao i da će se postepeno uvoditi i drugi materijali. Međutim, prema njegovim rečima, potreban je detaljniji plan – informacije kada i kojim redom, kao i koji materijali će biti obuhvaćeni depozitom (ovaj sistem, pomogao bi da se prikupi oko 90% ove vrste otpada i udvostruči trenutna stopa reciklaže, što je oko 40% ukupnog otpada od posmatranih materijala).

"Evo jednog primera zašto je to važno. U Srbiji nije razvijeno primarno sakupljanje starog papira. Kao posledica toga, značajne količine starog papira se uvoze za potrebe domaćih reciklera. Ovo je jedno od pitanja koje bi trebalo rešiti.

Isto tako, u cilju optimizacije reciklaže važno je pouzdano izveštavanje o plasiranju ambalaže na naše tržište, zbog čega se zalažemo za sistemsko rešenje koje bi predvidelo stvaranje registra, kao i definisanje transparentnog načina izveštavanja.

Jedino na taj način je moguće imati uvid u to koji procenat ambalaže se zaista reciklira. Takođe, smatramo da je neophodno investiranje u sortiranje i prikupljanje ambalaže u komunalnom sektoru.

Verujemo da ćemo u narednom periodu, kroz dijalog i poštujući interese naše države, svih njenih građana, kao i relevantnih standarda, doći do konstruktivnog rešenja", zaključio je predsednik Alijanse za cirkularna pakovanja za EUpravo zato.

(EUpravo zato)