Evropski Savet i Evropski parlament postigli su se načelno dogovorili o regulativi koja bi trebalo da spreči "prodor" plastičnih peleta – industrijskih sirovina koje se koriste za proizvodnju plastičnih proizvoda – u životnu sredinu.
Nova pravila pomoći će unapređenju rukovanja plastičnim peletima u svim fazama lanca snabdevanja, kako na kopnu tako i na moru.
Paulina Henig-Kloška, ministarka za klimu i životnu sredinu Poljske je napomenula da se mikroplastika, uključujući plastične pelete, danas se nalazi svuda – u našim okeanima, morima, pa čak i u hrani koju jedemo.
"Svake godine, količina ekvivalentna 7.300 kamiona natovarenih plastičnim peletima izgubi se u životnoj sredini. Danas je EU napravila istorijski korak ka smanjenju zagađenja plastičnim peletima usvajanjem mera za sprečavanje gubitaka i osiguranje pravilnog rukovanja, uključujući i u pomorskom transportu", navela je.
Prema novim pravilima, prevencija će biti glavni cilj za operatere i prevoznike iz Evropske unije i van nje. Jasan okvir propisuje obaveze u slučajevima nenamernih gubitaka, sa fokusom na čišćenje. Skup konkretnih mera će obuhvatati, između ostalog, pakovanje, utovar i istovar, obuku osoblja, kao i potrebnu opremu.
Radi obezbeđivanja jednakih uslova za EU i ne-EU prevoznike, kao i radi osiguranja odgovornosti i transparentnosti, prevoznici izvan EU moraće da imenuju ovlašćenog predstavnika u EU.
Kako bi proces bio pojednostavljen za manje kompanije, privremeni sporazum pravi ravnotežu između visokog nivoa zaštite životne sredine i potreba firmi različitih veličina.
Tako će operateri koji godišnje rukuju sa više od 1.500 tona plastičnih peleta morati da pribave sertifikat koji izdaje nezavisno treće lice. Male kompanije koje takođe prelaze ovu količinu imaće olabavljene obaveze – sertifikaciju u roku od 5 godina od stupanja uredbe na snagu. Kompanije koje rukuju sa manje od 1.500 tona godišnje, kao i mikropreduzeća, moraće samo da izdaju izjavu o usklađenosti.
Šta su plastični peleti?
Plastični peleti, malo poznati građevinski blok koji čini sve naše plastične proizvode, predstavljaju sitne kuglice koje mogu biti izrađene od polietilena, polipropilena, polistirena, polivinil hlorida i druge plastike. Ukoliko se nađu u okolini, potonuće ili će plutati, zavisno od gustine peleta i podneblja - da li su u slatkoj ili slanoj vodi.
Plastični peleti mogu da opstanu u vodenoj sredini decenijama jer nisu biorazgradivi. Uz to, pomorski transport je 2022. godine činio oko 38 odsto ukupnog transporta peleta u EU.
Zbog toga su se zakonodavci dogovorili da uvedu obaveze i za transport plastičnih peleta morem (u teretnim kontejnerima), uključujući kvalitetno pakovanje i obezbeđivanje informacija o transportu i teretu, u skladu sa smernicama Međunarodne pomorske organizacije.
Privremeni sporazum sada moraju da odobre Savet i Parlament. Nakon toga će uredba biti formalno usvojena i objavljena u Službenom listu EU. Počeće da se primenjuje dve godine nakon objavljivanja.
Procene ukazuju da je u EU tokom 2019. godine između 52.140 i 184.290 tona peleta pušteno u životnoj sredini.
Peleti su treći najveći nenamerni izvor mikroplastičnih emisija, odmah posle boja i guma.
Procenjuje se da oko 230.000 tona plastičnih peleta završi u okeanima svake godine. Poput sirove nafte, vrlo su postojani zagađivači i nastaviće da kruže okeanskim strujama i ispiraju se na obalama decenijama.
Peleti takođe važe i za "toksične sunđere" jer privlače i druge zagađivače na svoju površinu.
(EUpravo zato/Consilium.europa.eu)
