Grad Zagreb pokrenuo je javnu raspravu o novoj odluci kojom planira značajno da smanji upotrebu plastičnih proizvoda za jednokratnu upotrebu. Ova mera deo je šire strategije upravljanja otpadom, koja podrazumeva izgradnju novog centra za preradu otpada, ali i prelazak na održivije modele poslovanja i potrošnje.
Predlogom je predviđeno postepeno ukidanje jednokratne plastike u radu gradskih službi, ustanova i preduzeća u vlasništvu grada, kao i na manifestacijama koje organizuje ili finansira Zagreb. Cilj je da se smanji količina otpada, podstakne reciklaža i uvedu ekološki prihvatljivije alternative.
Među proizvodima koji bi postepeno nestali iz upotrebe nalaze se plastične čaše, tanjiri, pribor za jelo, slamčice, kese, ali i baloni, konfete i dekorativni predmeti od plastike. Njih bi zamenili proizvodi od stakla, metala, drveta, papira, bambusa, šećerne trske i drugih održivih materijala.
Prema planu, od 1. januara 2027. godine na javnim događajima biće obavezna upotreba višekratnih čaša sa sistemom povratne naknade, dok će građani imati mogućnost da hranu i piće za poneti kupuju u sopstvenim ili višekratnim posudama.
Ugostitelji koji posluju u objektima pod upravom grada dobiće rok do 30. juna 2027. godine da svoje poslovanje usklade sa novim pravilima.
Gradske vlasti ističu da će primena mera biti postepena kako bi se omogućilo korišćenje postojećih zaliha i izbegli dodatni troškovi za privredu. U izuzetnim situacijama, kada postoje zdravstveni, bezbednosni ili tehnički razlozi, određeni plastični proizvodi moći će privremeno da ostanu u upotrebi.
Istovremeno, Zagreb nastavlja pripreme za izgradnju velikog Centra za upravljanje otpadom u Resniku, čija je vrednost procenjena na oko 155 miliona evra. Planirano je da postrojenje obrađuje oko 350.000 tona otpada godišnje i koristi savremene tehnologije za reciklažu, biološku obradu otpada i proizvodnju energije iz obnovljivih izvora.
Predstavnici grada poručuju da je cilj dvostruk - smanjiti količinu otpada koja nastaje i efikasnije preraditi otpad koji se ipak proizvede. Na taj način Zagreb želi da se približi standardima kružne ekonomije i postane jedan od ekološki najodgovornijih gradova u regionu.
Stručnjaci ocenjuju da bi ovakav model mogao da posluži kao primer i drugim gradovima na Balkanu, s obzirom na to da Evropska unija poslednjih godina sve intenzivnije sprovodi politiku smanjenja plastičnog otpada i podstiče korišćenje višekratnih proizvoda.
(M.A./EUpravo zato/index.hr)
