Njena praktičnost je neosporna, ali poslednjih godina postavlja se pitanje: šta se dešava kada plastika postane deo nas? Jer, na neki način već i jeste.
Sitne čestice poznate kao mikroplastika danas se pronalaze u vodi, hrani i zemljištu. Istraživanja pokazuju da ih unosimo svakodnevno, najčešće nesvesno, kroz flaširanu vodu, hranu, pa čak i kuhinjsku so.
Naučnici još uvek pokušavaju da razumeju koliko tih čestica ostaje u telu i kakav dugoročni uticaj imaju na naše zdravlje, ali jedno je jasno: izloženost je stalna i široko rasprostranjena.
Problem nije samo u plastici
Mnoge vrste plastike sadrže hemikalije koje joj daju fleksibilnost, čvrstinu ili dugotrajnost. Među njima su i supstance poput bisfenola A (BPA) i ftalata, jedinjenja koja prelaze iz ambalaže u hranu ili piće, naročito kada su izloženi toploti ili tokom dugotrajnog skladištenja.
Prema podacima Evropske agencije za bezbednost hrane, neke od ovih supstanci deluju kao endokrini disruptori, drugim rečima, ometaju rad hormona u našem telu.
Naš endokrini sistem je izuzetno osetljiv. Pa i najmanje promene utiču na metabolizam, plodnost, razvoj i raspoloženje. Zbog toga se trenutno istražuje i moguća povezanost dugotrajne izloženosti ovim hemikalijama sa poremećajima poput gojaznosti, problema sa štitnom žlezdom ili reproduktivnim zdravljem.
Naučnici su nedavno pronašli mikroplastiku u ljudskoj krvi, plućima, pa čak i placenti. To ne znači automatski bolest, ali otvara nova pitanja: da li ove čestice izazivaju upalne procese? Da li utiču na naš imuni sistem? Ili telo uspeva da ih eliminiše bez posledica?
Za sada, odgovori nisu jasno definisani, ni konačni.
Šta možemo da uradimo?
Prema stavovima Svetske zdravstvene organizacije (SZO), nema dovoljno dokaza da bi se sa sigurnošću tvrdilo da mikroplastika u količinama kojima smo trenutno izloženi izaziva štetu našem telu, ali istovremeno naglašavaju da su potrebna dodatna istraživanja, posebno o dugoročnim efektima. Drugim rečima, nauka još uvek "sastavlja slagalicu".
Ono što već znamo jeste da način na koji koristimo plastiku može da napravi razliku.
Zagrevanje hrane u plastičnim posudama, višekratna upotreba oštećene ambalaže ili čuvanje toplih napitaka u plastici uvećava šansu za oslobađanje hemikalija.
Nasuprot tome, jednostavne promene, poput korišćenja staklenih ambalaža, nerđajućeg čelika ili izbegavanja prekomerno upakovane hrane, smanjuje svakodnevnu izloženost.
Plastika jeste deo savremenog života, ali i podsetnik da ono što koristimo na kraju postaje deo naše priče o zdravlju. A ta priča se još uvek ispisuje unutar laboratorija, tokom svakodnevnih navika i promena.
(EUpravo zato)
