Fenomen brze mode i masovna proizvodnja jeftine odeće omogućili su potrošačima da često menjaju garderobu po pristupačnim cenama, ali su istovremeno doveli do ogromnog povećanja količine tekstilnog otpada. Evropska unija zato uvodi nova pravila koja bi trebalo da promene način proizvodnje, prodaje i odlaganja odeće, dok bi srpska tekstilna industrija u toj promeni mogla da pronađe novu razvojnu priliku.
Jedna od važnijih novina jeste zabrana uništavanja neprodate odeće i obuće. Umesto da završavaju na deponijama ili budu spaljeni, proizvodi koji nisu prodati moraće da se plasiraju po sniženim cenama ili doniraju.
Odeća se danas proizvodi brže nego ikada.Nove kolekcije pojavljuju se gotovo iz nedelje u nedelju, dok se garderoba sve kraće nosi i mnogo brže postaje otpad. Prema procenama Evropske agencije za životnu sredinu, između četiri i devet odsto tekstilnih proizvoda u EU bude uništeno iako nikada nisu bili nošeni.
Manje proizvodnje, više planiranja
Katarina Kustovska, ESG konsultant Švajcarskog programa promocije izvoza SIPPO, smatra da je jedan od ključnih ciljeva novih pravila bolje planiranje proizvodnje i sprečavanje hiperprodukcije.
"Zašto ih pravimo ako ih na kraju uništavamo? Potrošač treba da bira lokalne proizvode i prirodne materijale, jer na taj način podržavamo domaću radnu snagu i smanjujemo potrebu za transportom", ističe Kustovska.
Promena poslovnog modela podrazumeva da proizvođači preciznije procenjuju potrebe tržišta i izbegavaju stvaranje velikih zaliha koje na kraju ne mogu da budu prodate.
Digitalni pasoš proizvoda
Nova pravila deo su Uredbe Evropske unije o ekološkom dizajnu održivih proizvoda, čiji je cilj da proizvodi budu dugotrajniji, popravljiviji i održiviji.
Jedna od važnih novina biće i digitalni pasoš proizvoda. Katarina Momčilović Matić iz Udruženja za industriju tekstila, odeće, kože i obuće Privredne komore Srbije, navodi da bi ova obaveza mogla da stupi na snagu za veliki broj proizvoda već do kraja naredne godine.
Za srpske proizvođače to je posebno važno jer veliki deo domaće tekstilne proizvodnje odlazi na tržište EU.
"Ukoliko rade za kupce u EU, oni će morati da dostave podatke koji se tiču sastava materijala, sirovina, uticaja na životnu okolinu i slično", objašnjava Momčilović Matić.
Digitalni pasoš bi tako trebalo da omogući kupcima i poslovnim partnerima da dobiju više informacija o tome od čega je proizvod napravljen, odakle potiču korišćeni materijali i kakav je njegov uticaj na životnu sredinu.
Srbija veliki deo proizvodnje izvozi u EU
Promene na evropskom tržištu posebno su važne za Srbiju.
U domaćoj tekstilnoj i obućarskoj industriji posluje oko 1.200 kompanija koje zapošljavaju približno 37.000 ljudi. Prošle godine izvoz odeće i obuće dostigao je gotovo milijardu evra, a čak 64 odsto te robe plasirano je na tržište Evropske unije.
Do sada su za konkurentnost domaćih proizvođača najvažniji bili kvalitet, cena i rokovi isporuke. Međutim, održivost sve više postaje dodatni uslov za poslovanje sa evropskim kupcima.
Za srpske kompanije to može predstavljati izazov, ali i priliku za ulaganje u savremeniju proizvodnju, korišćenje održivijih materijala i razvoj proizvoda sa dužim životnim vekom.
Šta će biti sa neprodatom garderobom?
Jedan od izazova za proizvođače jeste pitanje šta uraditi sa odećom koja ne pronađe kupca.
Predrag Šijaković, proizvođač iz Čačka, kaže da se neprodata roba uglavnom plasira kroz akcije i velika sniženja.
"Na tim akcijama kompanija uglavnom gubi novac, međutim izbegavamo da ta roba završava na deponijama ili da se spaljuje. A dobar deo garderobe ide u donacije", navodi Šijaković.
Prema njegovim rečima, kompanija prihvata i polovnu garderobu koju građani mogu doneti bez obzira na brend, nakon čega se odeća prosleđuje socijalnoj zadruzi u Užicu.
Šansa za domaću tekstilnu industriju
Nova evropska pravila menjaju način na koji se razmišlja o proizvodnji odeće - od količine proizvedene robe do materijala, transparentnosti i načina na koji se postupa sa proizvodima koji nisu prodati.
Za Srbiju bi dodatna prednost mogla da bude geografska blizina tržištu EU. Sve više kompanija nastoji da proizvodnju približi kupcima kako bi skratile lance snabdevanja, smanjile troškove transporta i brže odgovorile na potrebe tržišta.
Zbog toga prelazak sa modela brze mode na održiviju proizvodnju za srpske proizvođače ne mora biti samo obaveza. Uz ulaganja u nove tehnologije, kvalitetnije materijale i odgovornije poslovanje, mogao bi da postane i prilika za jačanje domaće tekstilne industrije na evropskom tržištu.
(M.A./EUpravo zato/rts.rs)
