Iako solarna energija ima ekološke prednosti, reciklaža panela predstavlja značajan izazov jer BiH trenutno nema odgovarajuću infrastrukturu ni zakonske regulative, dok potencijal za ekonomski razvoj i zaštitu životne sredine nije u potpunosti iskorišćen.
Solarna energija se ubrzano razvija u BiH poslednjih godina, posebno zbog povećane dostupnosti obnovljivih izvora energije, što je dovelo do rasta tržišta solarnih panela.
Prema podacima Agencije za statistiku BiH, 2022. godine zemlja je uvezla solarne panele u vrednosti od 45,5 miliona KM, težine više od 4,3 miliona kilograma. Prva solarna elektrana u BiH, koja je ujedno i pionirski projekat, otvorena je u martu 2012. godine u Kalesiji, sa kapacitetom od 120 kilovata i panelima raspoređenim na 1.200 kvadratnih metara.
Iako solarni paneli proizvode energiju bez emisije štetnih gasova, kao i svaki drugi izvor energije, dolazi do stvaranja otpada koji je potrebno pravilno reciklirati. S obzirom na rast tržišta solarnih fotonaponskih sistema, i količina panela koji dolaze do kraja svog životnog veka takođe raste. Međutim, BiH nema specijalizovanu infrastrukturu za njihovo zbrinjavanje i reciklažu.
Životni vek solarnih panela je obično od 20 do 30 godina. Prema procenama, Kina, Nemačka i Japan će do 2030. godine biti među zemljama sa najvećim količinama otpada od solarnih panela.
Reciklaža solarnih panela može smanjiti negativan uticaj na životnu sredinu i doneti značajne ekonomske koristi. Korišćenjem materijala kao što su silicijum, aluminijum, srebro i bakar iz starih panela, proizvođači mogu smanjiti troškove nabavke sirovina, što može dovesti do povoljnijih cena za krajnje korisnike. Takođe, reciklaža doprinosi smanjenju eksploatacije prirodnih resursa, što ublažava ekološki pritisak i smanjuje negativne efekte proizvodnje panela. Ulaganje u tehnologiju reciklaže otvara nova tržišta, stvara radna mesta u industriji reciklaže i podstiče ekonomski rast i održivi razvoj.
Prema IRENA-i, postoje različiti scenariji vezani za gubitak efikasnosti panela tokom vremena. U standardnom scenariju, efikasnost panela opada kako stare, a nakon završetka životnog veka, paneli se moraju reciklirati kako bi se povratili vredni materijali kao što su silicijum i srebro. Sistemi za reciklažu i upravljanje otpadom igraju ključnu ulogu u ovom procesu, jer se fokusiraju na povrat osnovnih materijala i smanjenje ekoloških rizika.
U BiH je potrebno uvesti konkretne zakone i regulative koji se odnose na reciklažu solarnih panela, kako bi se obezbedila efikasna upravljanja otpadom. Solarni paneli sadrže toksične metale poput olova i kadmijuma, koji mogu ozbiljno ugroziti zdravlje ljudi i životnu sredinu ako se ne zbrinu pravilno. Evropska unija je već 2012. godine izmenila direktivu o otpadu električne i elektronske opreme, uključujući solarne panele u kategoriju elektronskog otpada, što znači da će biti deo sistema za reciklažu.
U BiH postoje osnovne smernice za upravljanje otpadom, uključujući elektronski otpad, ali je nužno doneti specifične zakone za reciklažu solarnih panela. To podrazumeva uspostavljanje saradnje sa međunarodnim organizacijama, implementaciju najboljih praksi iz EU, podršku daljim istraživanjima i inovacijama, podizanje svesti među građanima i obavezivanje proizvođača na ekološku odgovornost.
Održivo upravljanje solarnim panelima na kraju njihovog životnog veka je novo polje koje zahteva dalji razvoj i istraživanje kako bi se smanjio njihov negativan uticaj na životnu sredinu.
(M.A./EUpravo zato/balkangreenenergynews.com)
