"Mi kao rođeni Holanđani smo u vetrenjaču ušli prvi put", rekli su nam, dok smo se peli uz strme i uske merdevine do vrha vetrenjače iz 18. veka, naši ljubazni domaćini u holandskom gradu Alkmaru. Kako su dodali, ovo je jedinstveno iskustvo za koje se prilika ne pruža mnogima.
Uskim ulicama pored kanala na kojima leži šarmantan grad na desetak kilometara od Amsterdama – Alkmar – nailazimo na neverovatan pogled – vetrenjača koja se ne okreće, očigledno veoma stara ali očuvana i na brežuljku koji je ističe u moru lepota koje pruža ovaj grad. Meštani sede u kafićima ispod, čini se, naviknuti na taj prizor. Ali, jesu li imali priliku da grad gledaju sa vetrenjače? Sudeći po rečima našeg vodiča Pola Vajdema koji je, zajedno sa kompanijom u kojoj radi kao projektni menadžer "Stadswerk072" bio zadužen za ulepšavanje vrta oko vetrenjače, čini se da ne.
Upravo je vrt bio prvo što smo videli. Zelenilo sa pogledom na jezerce, uređeni krugovi oko kojih se nalazi belo kamenje unutar kojeg se u proleće sadi cveće, trotoar od kamena.. I sve deluje kao da se o tome ne vodi mnogo računa, ali to je, kako nam priča Vajdera, namerno.
"Biljkama je potrebna godišnja briga, ali ne treba ih ograničavati u rastu kako bi nama pogled bio lepši".
Visoko žbunje oko vetrenjače daje ovom mestu na brdu posebnu draž. Na trotoaru oko vetrenjače nalaze se dve plastične stolice gde se čini da neko pije jutarnju kafu. Naš vodič potvrđuje: u ovoj vetrenjači izgrađenoj 1769. godine živi čitava jedna porodica. Upravo će nas vlasnik Ces Piet sprovesti ovim fascinantim mestom. Ispostaviće se, vetrenjača je ranije služila za mlevenje žita, jer nije bilo vode koje bi na uzvišenju trebalo da ispumpava, ali trenutno ne radi. Pali se samo po potrebi i ako imaju važne posete, na primer nekoga iz kraljevske porodice. Ili goste iz Srbije.
Ova mlin-kula sagrađena je 1769. godine i od tada je vekovima služila kao mlin za brašno. U vlasništvu je opštine, a biznis vekovima drži porodica Piet. Zbog teškoća u rekonstrukciji, održavanju i sve manje potrebe za mlinovima, od 1993. godine funkcija mlina mu je ukinuta. Ime 'Molen van Piet' se odnosi na Kornelisa Pita, mlinara koji je donje spratove mlina preuredio u kuću 1884.
Pietov mlin je, kako nam pričaju vodiči, tipičan gradski mlin, koji svojim veličanstveno rotirajućim krilima, privlači svu pažnju, ne samo ljudi iz Alkmara već i turista koji posećuju grad.
Kako izgleda iznutra?
Na uska vrata iznad koje piše ime ovog mlina i godina izgradnje ulazimo u vetrenjaču. Već nagoveštava jedinstveno iskustvo. U prizemlju se nalazi prodavnica koju, reklo bi se po stanju, ne posećuju često. Miris starog drvenog poda pomešanog sa prašinom izaziva oduševljenje, suprotno onome što očekujete kada osetite i vidite prašinu.
Stare razglednice, mali modeli vetrenjače, slikovnice, magnetići i knjiga utisaka – to sada možete videti u lokalnoj vetrenjači. Nekad ste tu mogli kupiti brašno i ostalu hranu, pretpostavljamo. Cene su, za suvenire u 2025. godini, pristupačne, ali nažalost nema ko da ih proda. Kasa i sto za prodavca su prazni. Pietova porodica ima svoje obaveze, a ovo je striktno porodičan posao – pretpostavljamo da je to razlog. Uz uske i strme drvene merdevine, za koje nam vodič preporučuje da se čvrsto držimo ograde, dolatimo do međusprata na kom se nalaze vage, papirni džakovi za brašno i neki stari posteri. Postoji i prozorčić koji baca pogled na prelepo jezero i gore pomenuto zelenilo. Naš krajnji cilj je treći sprat. Opet uske stepenice, ali treći sprat komotniji za grupu od 20ak ljudi. Tu se nalazi oprema za mlevenje brašna, i kako nam objašnjavaju, oprema za održavanje vetrenjače. Miris je ovog puta pomešan sa brašnom.
Još jedna uska vrata vode na terasu oko vetrenjače gde se nalaze njena krila koja stoje u mestu. Gospodin Piet prepustio je svojim gostima da, uz njegovu aistenciju puste vetrenjaču da radi i tako im omogućio jedinstveno iskustvo koje će pamtiti dok su živi. Pre toga obezbedio je deo drvene terase gde se okreće vetrenjača kako se neko ne bi povredio. Pogled je ovog puta na čitav grad.
"Činjenica da su svi zidovi okrugli, prolazi uski a prozori maleni i da nema puno svetlosti unutra, da mlin mora biti stalno pod nadzorom i da se mora obaviti dosta redovnog održavanja ne preteže nad osećanjima koja se prisutna kada krila teraju vetar, kada je okolna bašta u punom cvetu i kada neki ljubavni par poželi da koristi mlin kao romantičnu pozadinu za svoje slike sa venčanja", priča nam Piet.
Porodica Piet je, inače, već četiri generacije nezavisna mlinarska porodica sa sopstvenim biznisom. Porodica je poreklom iz Alsmera, a prvi vodeničar u porodici bio je vodeničar u Slotenu pre nego što se preselio u Alkmar i tamo kupio mlin za brašno "de Groot".
Poslednji iz generacije, Ces – priča nam kako je vetrenjača bila mesto gde su se snimale serije, filmovi, reklame. Ističe da je svojevremeno bio deo studija Tehnološkog univerziteta o problemima vlage u kamenim mlinovima.
Najzeleniji grad u Evropi
Ovo nije jedina vetrenjača u Alkmaru, gradu koji je 2022. godine bio nagrađen za Najzeleniji grad u Evropi. Za ovo je zaslužan projekat kompanije "Stadswerk072" koja se bavi održavanjem grada i zelenih površina, ali i drugih javnih prostora poput puteva, kanalizacione mreže, javnog osvetljenja...
"Građani Alkamara su shvatili važnost zelenih površina, a to je najvažnije. Zato nam u tome i pomažu i zato nam grad izgleda kako izgleda. Nadamo se da ćemo i u budućnosti dobili nagradu za Najzeleniji grad Evrope jer već imamo nove projekte", priča Vajdema za EUpravo zato.
Projekt ozelenjavanja Alkmara započeo je pre nekoliko godina, kada je firma "Stadwerk072" dobila zadatak da do 2027. godine stvori čak 50.000 kvadratnih metara novih zelenih površina. Iako je od tada prošlo samo četiri godine, cilj je već delimično ispunjen, a samo prošle godine dodato je novih 10.000 kvadrata zelenila. Plan im je, kako nam navodi sagovornik da povećavaju godišnje javnu zelenu površinu za oko jedan hektar.
Veliki deo ovog uspeha rezultat je pažljivog odabira lokacija koje imaju potencijal da postanu zelene oaze. Korišćene su lokacije kao što su, parkinzi, stambeni kvartovi koji su neretko plavili, široki trotoari, napuštene autobuske stanice, ostrva na pešačkim prelazima i druga zapuštena područja koja su transformisana u zelene prostore.
Projekat za ponos
Jedan od najuspešnijih primera ovih inicijativa je park Urkplejn, gde smo prolazili krajem prošle godine i koji je uprkos zimi, imao radnike koji su ga održavali. On je, inače, nastao na mestu nekadašnjeg parkinga. Ovaj park, koji se prostire na 2.750 kvadratnih metara, rezultat je smanjenja broja parking mesta sa 60 na 30, dok je na tom prostoru posađeno oko 50 stabala i veliki broj biljaka. On sada građanima služi kao omiljeno mesto za opuštanje i okupljanje lokalnih stanovnika.
Prema rečima Vajdeme, jednog od glavnih inicijatora ovih projekata, ključ uspeha u stvaranju urbanih zelenih površina nije u nekoj tajni, već u konstantnoj implementaciji dobrih praksi.
Međutim, najveći izazov sa kojim se grad suočava jeste prilagođavanje na klimatske promene. Sa sve učestalijim vremenskim nepogodama, poput jakih padavina, oluja i poplava, postaje jasno da je nužno povećati količinu zelenih površina u gradovima kako bi se ublažili efekti klimatskih promena.
"Nedostatak ekološke svesti među ljudima predstavlja ozbiljan problem. Zato se mora raditi na promeni majndseta. Svake godine imamo više vrelih dana i intenzivnije kišne periode, što se mora uzeti u obzir prilikom planiranja urbanog prostora", dodao je Vajdema.
Iako je Alkmar već postigao značajan napredak, cilj je jasan – grad namerava da nastavi sa ovim projektima i da stvori još više zelenih površina koje će doprineti borbi protiv klimatskih promena i unapređenju kvaliteta života svih svojih građana. A što da ne – i novoj nagradi za Najzeleniji grad Evrope?
(EUpravo zato)
