Danski gradić Esbjerg na obali Severnog mora postao je svetski pojam održivog načina grejanja, i to zahvaljujući toplotnoj pumpi kojom temperaturu mora pretvara u energiju.
Umesto ugašene termoelektrane sad je u pogon puštena velika toplotna pumpa koja će temperaturu mora pretvoriti u 280.000 megavatsati energije dovoljne za grejanje 25.000 domaćinstava, piše Deutsche Welle.
Stanovnike južnijih mora to može čuditi, ali Tobias Hirsch iz firme MAN Energy Solutions objašnjava kako ta toplotna pumpa odlično funkcioniše "i kod najnižih temperatura, kad Severno more ima četiri stepena ili čak i manje".
"I tad još uvek možemo dobijati dovoljno energije iz morske vode i gradu i tamošnjem stanovništvu staviti na raspolaganje vodu zagrejanu na preko 90 stepeni", kaže Hirsch.
Ova toplotna pumpa ima dva izvora energije: u prvoj fazi se velikoj količini od 4000 litara morske vode u sekundi u razmenjivaču toplote "uzima" otprilike tri stepena Celzijusa. Ta toplota se prenosi na sredstvo za hlađenje – ugljen dioksid. Kao u kućnom frižideru – ali u obrnutom smeru, onda se taj gas kompresuje na 120 bara i tako mu se podiže temperatura.
Naravno da je potrebno mnogo električne energije za pumpu i za kompresor, a ona se dobija iz vetroelektrane tog industrijskog postrojenja toplotne pumpe.
Za Harmuta Spliethoffa s Tehničkog univerzuteta u Minhenu to je izuzetno efikasan sistem.
Ekološki smisleno, ekonomski atraktivno
"Takva toplotna pumpa iz jedne jedinice električne energije stvara tri do pet jedinica toplotne energije. Takvo postrojenje je pre svega razumno kad se na raspolaganju ima i električna energija iz obnovljivih izvora."
Nemački stručnjak objašnjava kako je temperatura vode po pravilu viša nego temperatura vazduha, a to nije tako samo s morem, nego i s rekama i jezerima koji su u proseku 8 do 10 stepeni topliji.
Takve industrijske toplotne pumpe su "ekološki smislene, baš kao što su i ekonomski atraktivne opcije”, ističe Martin Pehnt iz Instituta za energiju i istraživanje životne sredine (IFEU) u Heidelbergu.
Naravno, to se najpre se to odnosi na mesta gde već postoji sistem toplovoda, ali i u gradovima gde nije moguće postavljati "kućne" toplotne pumpe.
Bavarski Rozenhajm je zapravo prvi grad u Nemačkoj koji se već okrenuo grejanju pomoću vode, u tom slučaju je to rečica Mühlbach. To je zapravo samo deo čitavog sistema koji sadrži i električni kotao i motore na gas.
Prednosti razmenjivača toplote
Getz Bruhl iz komunalnog preduzeća Rozenhajm objašnjava da se tako može brzo reagovati na promene u ceni i ponudi električne energije: "Kad ima premalo struje, s toplotnim razmenjivačem se može proizvodi dodatna električna energija, a ako je struje previše, onda toplotnu pumpu koristimo za grejanje".
Tim postrojenjem se može ekološki, ali i ekonomski optimalno grejati oko trećine od četrdesetak hiljada domaćinstava Rozenhajma.
Međutim, novo postrojenje u Danskoj je otišlo i korak dalje – instaliran je i rezervoar za toplotu koji se može napuniti kad ne vladaju tolike hladnoće.
Za sada taj način proizvodnje energije koriste retki nemački gradovi. Jedan od njih je Manhajm, smešten na ušću reke Neckar u Rajnu. Taj grad je za 15 miliona evra sagradio toplotnu pumpu za 3.500 domaćinstava.
Energetski koncern RheinEnergie je naručio toplotnu pumpu snage 150 megavata. Ona bi od 2027. trebala oko 50.000 domaćinstava grada Kelna snabdevati toplotom iz Rajne.
Zaštitnici životne sredine nisu sasvim sigurni da li su takve toplotne pumpe na rekama i morima zaista ekološke. Ako se vodama "uzima" toplota, to neminovno znači da će one postati hladnije.
(EUpravo zato/DW)
