Vetroenergija je prošle godine obezbedila 20 odsto električne energije u Evropi. Međutim, kapaciteti izgrađeni u 2024. godini manji su od polovine potrebnog nivoa da bi Evropska unija ispunila ciljeve u oblasti energije i klime za 2030. godinu, saopštila je industrijska grupa Vajndjurop (WindEurope).
EU je prošle godine izgradila samo 13 gigavati, što je znatno ispod 30 gigavati godišnje koliko joj je potrebno da ispuni svoje energetske ciljeve do 2030. godine.
Međutim, da bi postigla ciljeve za 2030. godinu, EU bi godišnje trebalo da izgrađuje 30 gigavata novih vetroparkova.
Vetar, inače, proizvodi 20 odsto sve električne energije koja se troši u Evropi – i 19 odsto u EU. EU želi da ovaj udeo poraste na 34 odsto do 2030. i više od 50 odsto do 2050. godine.
“Evropa ne gradi dovoljno novih vetroelektrana. Iz tri glavna razloga: većina vlada ne primenjuje dobra pravila EU za izdavanje dozvola – ovde moraju da slede primer Nemačke, zatim nove priključke na mrežu kasne i na kraju, Evropa ne elektrifikuje svoju ekonomiju dovoljno brzo. EU mora hitno da se pozabavi ovim problemima. Više vetra znači jeftiniju energiju, što znači veću konkurentnost“, kaže izvršni direktor VajndJurop Gile Dikson.
Moraju se primeniti pravila EU o izdavanju dozvola
Sporo i glomazno izdavanje dozvola ostaje ključna prepreka za širenje energije vetra. Uprkos stupanju na snagu obavezujućih novih pravila EU o izdavanju dozvola, mnoge zemlje ih još nisu implementirale u nacionalno zakonodavstvo. Situacija sa dozvolama se zapravo pogoršala 2024. godine, navodi se u saopštenju.
Kako dodaju, to je frustrirajuće s obzirom na to da je nekoliko zemalja koje su primenile pravila EU za izdavanje dozvola – obavezujuće rokove za izdavanje dozvola, princip preovlađivanja javnog interesa – dokazalo koliko su efikasne njene mere. Uzmimo Nemačku: dozvolili su skoro 15 gigavati novog vetra na kopnu. To je novi nacionalni rekord i sedam puta više nego pre pet godina. Vlade moraju slediti primer Nemačke ako su ozbiljne po pitanju energetske bezbednosti i industrijske konkurentnosti, ističu.
Nedostatak mreža i spora elektrifikacija
Dobijanje pristupa električnoj mreži sada je usko grlo broj jedan za korišćenje energije vetra. Potrebna je hitna akcija za deblokiranje kapaciteta mreže. Trenutno više od 500 gigavata potencijalnih kapaciteta za energiju vetra čeka na procenu svojih aplikacija za povezivanje na mrežu.
Ali to nisu samo redovi za povezivanje na mrežu. Evropa generalno ne širi dovoljno brzo svoje električne mreže, ističe se.
(EUpravo zato/WindEurope)
