Požar koji je izbio na nuklearnoj elektrani Zaporožje u Ukrajini bio je provokacija ruskih trupa, tvrde ukrajinske vlasti.
Guverner tog regiona pod kontrolom Rusije, Evgenije Balicki, naveo je, pak, da je vatra izbila nakon granatiranja ukrajinskih snaga. Kako je dodao, situacija je sada pod kontrolom.
Požar, koji je uticao na sisteme za hlađenje, nastao je nakon ukrajinskog napada na obližnji grad Energodar, poručio je Balicki.
U daljem međusobnom optuživanju, načelnik vojne administracije Nikopolja, mesta koje se nalazi prekoputa Energodara, kazao je da je ruska vojska zapalila automobilske gume na tornjevima za hlađenje kako bi izgledalo da je elektrana zapaljena.
Ukrajinski predsednik, Vladimir Zelenski, optužio je Rusiju da koristi nuklearnu elektranu da ucenjuje Kijev.
Generalni direktor Međunarodne agencije za atomsku energiju (IAEA), Rafael Marijano Grosi tvrdi da vatra nije ugrozila nuklearnu bezbednost.
Prema njegovim rečima, bilo koja vojna akcija na elektranu bi prekršila pet principa zaštite postrojenja koji su uspostavljeni u Savetu bezbednosti UN prošlog maja.
"Ovi nemarni napadi ugrožavaju nuklearnu bezbednost i povećavaju rizik od nukelarnog akcidenta. Odmah moraju prestati", naveo je Grosi.
Nuklearna elektrana Zaporožje nalazi se na levoj obali Dnjepra u blizini grada Energodara, a od 2022. godine je pod kontrolom ruskih snaga.
Zaporožje - koliki je rizik od radijacije?
Zaporoška nuklearna elektrana je najveća u Evropi, ima kapacitet od oko 6.000 MV, a nekada je proizvodila četvrtinu ukupne električne energije u Ukrajini. Sastoji se od šest blokova i od 1996. je funkcionisala kao samostalna jedinica nacionalne nuklearne mreže "Energoatom" koju kontroliše Kijev, dok se nije zaratilo.
To je najveća nuklearna elektrana u Evropi po broju blokova i kapacitetu. Stanica ima šest energetskih blokova VVER-1000, svaki kapaciteta 1 gigavat.
Elektranu od marta 2022. čuva ruska vojska. Ministarstvo spoljnih poslova Rusije istaklo je tada opravdanost preuzimanja kontrole nad elektranom kako bi se "sprečila curenja nuklearnih i radioaktivnih materijala".
Elektrana ima šest vodenih reaktora pod pritiskom i nekoliko skladišta radioaktivnog nuklearnog otpada.
Najočigledniji rizik od pogađanja jednog od reaktora granatom ili raketom je da će biti oštećen jedan od spoljnih zaštitnih omotača.
Reaktori su pravljeni tako da izdrže određeni nivo spoljnog pritiska ili oštećenja, ali ne i direktan udarac bojeve municije.
Ako omotač ili sistem za hlađenje reaktora budu oštećeni, gotovo će sigurno doći do curenja radijacije.
Postoji rizik i od nuklearne ili hidrogenske eksplozije. Zbog geografske lokacije elektrane, radijacija bi mogla da pogodi bilo koji deo Evrope.
Najcrnji scenario
Strahuje se da bi, u slučaju nuklearnog akcidenta, radioaktivni materijal prekrio Nemačku, Poljsku i Slovačku.
To bi izazvalo oslobađanje ogromne količine radioaktivnog Cezijuma-137, nusproizvoda nuklearne fisije poznatog po sposobnosti da putuje vazduhom na velike udaljenosti.
Širenje Cezijuma-137 imalo bi potencijalno katastrofalne posledice po ljudsko zdravlje, a moglo bi i da izazove kontaminaciju poljoprivrednog zemljišta.
Ukoliko bi elektrana zaista bila uništena, to bi bio najcrnji scenario jer bi mogla da nastane katastrofa poput one u Černobilju. Radijacija bi mogla da se proširi na teritoriju od oko 2 miliona kvadratnih kilometara čime bi bila pogođena čitava evropska populacija.
Ipak, teško je sa sigurnošću reći koje bi bile posledice.
Kao i kod svake nuklearne elektrane, njeni sistemi za hlađenje moraju besprekorno da funkcionišu tako što voda konstantno prolazi kroz reaktore. Ukoliko se prekine dotok vode, na bilo koji način, reaktor će prestati da se hladi, a onda bi se stvorio veliki pritisak koji bi doveo do eksplozije.
U takvom scenariju, bile bi sprovedene masovne evakuacije kako bi se izbegao radioaktivni oblak, a posledice bi mogle da se osećaju godinama. Oblak se ne može videti golim okom, već će ga pratiti osetljivi instrumenti za merenje nivoa radijacije.
Usledilo bi akutno trovanje radijacijom ili bi ljudi kasnije oboljevali od kancera.
Ros Pil, istraživač Centra za naučne i bezbednosne studije pri Kraljevom koledžu u Londonu, rekao je za Al Džaziru da su nakon černobiljske katastrofe ljudi koji su stajali na vrhu objekta u plamenu osetili posledice radijacije za samo nekoliko sati.
Stručnjaci su više zabrinuti zbog potencijalnog oslabađanja radijacije.
U jednom se svi slažu, a to je da bilo koja vojna aktivnost u blizini NE Zaporožje predstavlja rizik.
(EUpravo zato/Euronews/Al Jazeera)
