Evropska agencija za životnu sredinu je procenila da je tokom 2022. godine zabeleženo "najmanje 239.000" smrtnih slučajeva koji se mogu pripisati izloženosti PM2,5 česticama, najmanjim koje se mogu da se udahnu i koje su najopasnije za ljudsko zdravlje.
Broj umrlih od posledica izloženosti ovim štetnim česticama bio je najveći u Italiji, Poljskoj i Nemačkoj.
Na celom kontinentu brojka je pala u u poređenju sa 2021, kada su čestice, koje mogu da prodru duboko u pluća, prouzrokovale preuranjenu smrt 253.000 ljudi.
Agencija je objavila da se uopšteno procenjeni uticaj na zdravlje ljudi poboljšava kada je u pitanju dugotrajna izloženost ključnim zagađivačima vazduha - finim česticama, azot dioksidu i ozonu.
Između 2005. i 2022. broj smrtnih slučajeva koji se mogu pripisati PM2,5 pao je za 45 posto pa se Agencija nada da će se postići zacrtani cilj - smanjenje takvih smrtnih slučajeva za 55 posto do 2030. godine.
U izveštaju stoji da je evidentirano 70.000 smrtnih slučajeva koji se mogu pripisati izloženosti zagađenosti ozonom (O3), naročito od posledica saobraćajnog prometa i industrijske aktivnosti te 48.000 preuranjenih smrti za koje je odgovorno udisanje azot dioksida (NO2), uglavnom iz vozila i termoelektrana.
Agencija ne ubraja brojke, smatrajući da bi se u tom slučaju neki smrtni slučajevi računali dva puta, ali ističe da zagađenje vazduha i dalje ostaje najveća ekološka pretnja zdravlju Evropljana.
(M.A./EUpravo zato/index.hr)
