Generalni sekretar Ujedinjenih nacija (UN) Antonio Gutereš izjavio je da temperature okeana na Pacifičkim ostrvima rastu tri puta brže nego u ostatku sveta, a stanovništvo tog regiona je "jedinstveno izloženo" uticaju porasta nivoa mora.
Govoreći novinarima u Tongi, gde se održava Forum pacifičkih ostrva, Gutereš je istakao nalaze izveštaja koji pokazuju da je jugozapadni Pacifik najviše pogođen porastom nivoa mora, u nekim delovima za više od duplo u odnosu na globalni prosek u poslednjih 30 godina.
"U Tongi sam da izdam globalni SOS – Spasimo naše mora (Save Our Seas) – zbog porasta nivoa mora", rekao je.
"Porast nivoa mora pojačava učestalost i jačinu talasa i obalnih poplava. Ove poplave preplavljuju obalne zajednice, uništavaju ribarstvo, oštećuju useve i kontaminiraju slatku vodu. Sve ovo stavlja Pacifička ostrva u veliku opasnost," dodao je.
On je objasnio da se voda širi kako se zagreva, što doprinosi porastu nivoa mora.
Klimatske promene i bezbednost dominiraju razgovorima na nedeljnom godišnjem sastanku lidera, gde 18 članica Foruma pacifičkih ostrva obuhvata ostrvske države ugrožene porastom nivoa mora, poput domaćina Tonge, i jednog od najvećih izvoznika uglja na svetu, Australije.
Nadmorska visina od jedan do dva metara
Na pitanje novinara o izvozu fosilnih goriva iz Australije, Gutereš je rekao da fosilna goriva moraju biti postupno ukinuta na globalnom nivou, iako "situacija u različitim zemljama nije ista" i da će postojati različiti načini da se to postigne.
Izveštaj koji je objavila Svetska meteorološka organizacija pokazao je da temperature okeana u jugozapadnom Pacifiku rastu do tri puta brže nego u ostatku sveta.
"Pacifička ostrva su jedinstveno izložena. Ovo je region sa prosečnom nadmorskom visinom od samo jedan do dva metra iznad nivoa mora," rekao je Gutereš.
"Pola infrastrukture se nalazi tek 500 metara od obale mora", dodao je.
Bez smanjenja globalnih emisija, Pacifička ostrva mogu očekivati dodatni porast nivoa mora od 15 centimetara do 2050. godine i 30 dana godišnje obalnih poplava, rekao je.
On je pozvao globalne lidere da "masovno povećaju ulaganja u prilagođavanje klimi" u ranjivim zemljama.
Fond za "gubitke i štetu" koji služi da se pomogne siromašnim zemljama da se nose sa skupim klimatskim katastrofama odobren je na prošlogodišnjem klimatskom samitu UN-a, nakon godina lobiranja grupa uključujući Pacifička ostrva, ali izazov ostaje kako privući značajne doprinose fondu od strane bogatijih zemalja.
"Razvijene zemlje moraju ispuniti svoje finansijske obaveze – uključujući obavezu da udvostruče finansiranje za prilagođavanje na najmanje 40 milijardi dolara godišnje do 2025. godine," rekao je Gutereš.
(JA/EUpravo zato)
