Trenutno je velika većina smrtnih slučajeva povezanih sa temperaturom u Evropi vezana za hladno vreme, ali će ekstremne vrućine postati sve smrtonosniji izazov, posebno u južnoj Evropi i područjima sa više starijih ljudi, navodi se u studiji koja je objavljena u zdravstvenom časopisu The Lancet Public. Tako se predviđa da će broj smrtnih slučajeva od ekstremne vrućine naglo rasti u narednim godinama.
Prema poslednjim procenama Ujedinjenih nacija, analiza je pretpostavila povećanje globalnog zagrevanja za 3°C, što je na gornjoj granici trenutne putanje. To je dvostruko više od cilja od 1,5°C postavljenog Pariskim sporazumom.
„Evropa, kao i ostatak sveta, suočava se sa sve većim brojem ekstremno vrućih dana, a zemlje nisu spremne za posledice koje će to imati na zdravlje njihovog stanovništva", kaže Medlin Tomson, šefica odeljenja za klimatske uticaje i prilagođavanje Zdravstvene fondacije Vellcome Trust sa sedištem u Velikoj Britaniji, koja nije bila uključena u studiju.
Istraživači su analizirali podatke za skoro 1.400 regiona u 30 zemalja širom Evrope kako bi procenili broj smrtnih slučajeva od ekstremnih vrućina i hladnog vremena, uzeli su u obzir starenje stanovništva kako bi predvideli kako bi se ovi podaci mogli promeniti do 2100. godine.
Taj pristup im je omogućio da identifikuju „žarišta na kojima će ljudi biti najviše pogođeni u budućnosti", rekao je Huan-Carlos Ciscar, jedan od autora studije i naučni službenik u Zajedničkom istraživačkom centru Komisije.
Između 1991. i 2020. bilo je oko 364.000 smrtnih slučajeva uzrokovanih hladnoćom i 44.000 smrtnih slučajeva uzrokovanih toplotom godišnje širom Evrope, pri čemu je hladnoća ubila više ljudi u istočnoj Evropi, a ekstremne vrućine su uzrokovale više smrtnih slučajeva u južnoj Evropi, pokazalo je istraživanje.
Očekuje se da će ovi regionalni dispariteti samo rasti, smatraju istraživači.
Dok bi u narednim decenijama ukupan broj smrtnih slučajeva uzrokovanih hladnoćom trebalo da opadne, očekuje se da će porasti u Irskoj, Norveškoj i Švedskoj, gde raste broj ljudi starijih od 85 godina.
Takođe se predviđa da će smrtni slučajevi uzrokovani toplotom naglo rasti širom kontinenta, a najviše će biti pogođeni Španija, Italija, Grčka i delovi Francuske.
„Sa klimatskim promenama, toplotni talasi postaju sve češći, intenzivniji i duže traju", rekla je za Euronews Health Rebeka Emerton, klimatski naučnik u Službi za klimatske promene Kopernikus koju finansira EU, a koja takođe nije bila uključena u studiju.
Nova analiza se fokusira na stanovništvo koje živi u gradovima gde toplota može predstavljati veći zdravstveni rizik nego u ruralnim oblastima, i ne uzima u obzir demografiju poput pola ili etničke pripadnosti.
Bez obzira na to, nalazi ukazuju da „postoji kritična potreba za razvojem ciljanijih politika za zaštitu ovih područja i članova društva koji su najugroženiji od ekstremnih temperatura", rekao je David Garsia-Leon, autor studije i naučni službenik JRC-a.
Prošlog meseca, generalni sekretar UN Antonio Gutereš pozvao je na međunarodnu saradnju u rešavanju ekstremnih vrućina, sa fokusom na ranjive grupe, zaštitu radnika i ulaganje u obnovljivu energiju umesto fosilnih goriva kako bi se zagrevanje ograničilo na 1,5°C.
Nova studija takođe prati odvojenu analizu koja je otkrila da su političke intervencije za prilagođavanje klimatskim promenama u protekle dve decenije spasile hiljade života, ali da bi trebalo učiniti više na suzbijanju smrtnih slučajeva koji se mogu sprečiti.
Istraživači sa Instituta za globalno zdravlje Barselone, istakli su ulogu sistema ranog upozorenja i planova za prevenciju toplote koji su sprovedeni nakon što je više od 70.000 ljudi umrlo od posledica visokih temperatura 2003. godine.
Ekstremne vrućine predstavljaju ozbiljna zdravstveni rizik po život ljudi. Takođe je povezan sa većim rizikom od pobačaja kod žena koje rade na ekstremnoj vrućini i može pogoršati stanje kod mentalnih bolesti.
Ljudi će takođe morati da se suoče sa „indirektnim uticajima" šumskih požara, problema sa poljoprivredom i drugih ekoloških i infrastrukturnih problema, rekla je Thomson.
(M.A./EUpravo zato/Euronews.com)
