Velike vrućine godišnje do smrti dovedu najmanje 175.000 ljudi u Evropi, a najstariji kontinent je među regionima koji se najbrže zagrevaju u svetu i temperature rastu oko dva puta brže od globalnog proseka, upozorila je Svetska zdravstvena organizacija (SZO).
"Toplotni stres je vodeći uzrok smrti povezan sa klimom u regionu. Ekstremne temperature pogoršavaju hronična stanja, uključujući kardiovaskularne, respiratorne i cerebro-vaskularne bolesti, mentalno zdravlje i stanja povezana sa dijabetesom", rekao je direktor SZO za Evropu Hans Henri P. Kluge.
Evropski region SZO obuhvata 53 zemlje u Evropi i na Kavkazu, uključujući države centralne Azije kao što su Kazahstan, Kirgistan, Tadžikistan, Turkmenistan i Uzbekistan, prenosi Politiko.
Procene SZO pokazuju da je širom sveta svake godine u periodu od 2000. do 2019. bilo oko 489.000 smrtnih slučajeva izazvanih vrućinama. U evropskom regionu desilo se 36 odsto tih smrtnih slučajeva, ili u proseku 176.040 svake godine. Sve u svemu, navodi se, smrtni slučajevi uzrokovani toplotom u evropskom regionu su porasli za oko 30 odsto u poslednje dve decenije.
Kluge je pozvao zemlje da razviju akcione planove za toplotu i zdravlje, koji su "ključni proces prilagođavanja" kako bi zajednice bile otpornije na toplotne talase.
Trenutno više od 20 zemalja u Evropi ima slične planove ali to "nije dovoljno da zaštiti sve zajednice", upozorio je Kluge.
Ogranak SZO za Evropu takođe razvija svoje smernice za akcioni plan, koje bi trebalo da podrže nacionalne i lokalne vlade u uspostavljanju sopstvenih planova.
"Negativni efekti toplog vremena se u velikoj meri mogu sprečiti dobrim praksama javnog zdravlja, tako da ako se bolje pripremimo za topliji region, spasićemo mnoge živote, kako sada tako i u budućnosti", rekao je on.
(JA/EUpravo zato/Politico)
