Danska zatvorila elektrane na ugalj: Evo koja zemlja je sledeća i kako u sektoru stoje stvari u Evropi

Danska, koja ima najveći udeo na svetu u učinku vetroelektrana u domaćoj proizvodnji električne energije, završila je s elektranama na ugalj.

U međuvremenu, vlasnici termoelektrana na ugalj i državne elektroprivrede, sve češće odustaju od ove delatnosti. Suočavaju se sa konkurencijom iz domena obnovljivih izvora energije i trpe zbog troškova na ime ispuštanja ugljen-dioksida i propisa za zaštitu životne sredine.

Kraj jedne ere u Danskoj

Danska kompanija Ørsted je na kraju avgusta trajno isključila sa mreže Esbjerg, što je njeno poslednje postrojenje za istovremenu proizvodnju toplotne i električne energije (CHP) iz uglja. Ova elektroprivreda je 2006. otpočela prelazak na sertifikovanu i održivu biomasu.

Pretprošle godine, Danska je naložila Ørstedu da nastavi s proizvodnjom u bloku 3 u Esbjergu i da vrati u pogon ugašeni blok 4 sistema Studstrup, kojem je ugalj bio glavno gorivo, kao i blok 21 u postrojenju Kyndby, gde se koristila i nafta.

Ova druga dva su sada zvanično zatvorena zajedno sa Esbjergom.

U Studstrupu se ponovo gradi velik silos za drveni pelet, nakon što je stari izgoreo u požaru. Treba da bude završen pre kraja godine, a Ørsted je saopštio da onda ugalj više neće imati ni u rezervi.

Britanija blizu zatvaranja

Krajem juna, u Uniperovo postrojenje Ratcliffe-on-Soar je vozom stigla poslednja pošiljka uglja. Kompanija je za 30. septembar zakazala gašenje te, poslednje elektrane na ugalj u Britaniji.

Plan je da se ova lokacija učini čvorištem za tehnologije i energiju bez emisija gasova sa efektom staklene bašte.

Uniper je prošle godine objavio da će tamo proizvoditi niskougljenični vodonik i pre kraja decenije podići kapacitet elektrolize do 500 megavata.

U Britaniji je još početkom 2015. više od trećine domaće proizvodnje struje dolazilo iz uglja, nakon čega je taj udeo naglo prepolovljen i nastavio je da se smanjuje. Ovakve elektrane su korišćene gotovo isključivo tokom zimske sezone.

Slovačka sa tim završila u martu

Slovačka energetska kompanija Slovenské elektrárne je u martu zatvorila svoj CHP pogon Vojany i tako dovršila postepeno odbacivanje uglja.

Ovo njeno postrojenje je, inače, poslednjih par godina jedva i radilo. Slovačkoj elektroprivredi je posao bio olakšan time što je izgradila nuklearni reaktor Mochovce 3.

Zatim su počeli radovi na čišćenju i rehabilitaciji lokacije termoelektrane.

Moguće alternative su elektrane na obnovljive izvore, baterijski sistemi za skladištenje energije, mali modularni reaktor, zeleni vodonik i korišćenje deponovanog pepela u građevinskoj industriji, otkrile su Slovenské elektrárne.

Poslednja slovenačka elektrana pod znakom pitanja

Spisak zemalja u kojima se struja i dalje proizvodi iz uglja se drastično skratio u poslednjih par godina.

Slovenački ministar za okolinu, klimu i energiju Bojan Kumer kazao je da će bez državne intervencije Termoelektrarna Šoštanj (TEŠ), jedina na ugalj u toj zemlji, do 2025. bankrotirati. Vlada priprema zakon da je ponovo održi u pogonu, dok TEŠ posluje u okviru državne elektroprivrede Holding Slovenačke elektrarne ili HSE.

Bugarska je nedavno uradila nešto slično i intervenisala u spasavanju jedinog takvog postrojena u državnom vlasništvu.

Hrvatska i Rumunija su među malobrojnim državama članicama Evropske unije čiji su rokovi za prestanak upotrebe uglja posle 2030, ali je malo verovatno da mogu da je održe i do kraja decenije.

Na ovom kontinentu bi tako ostale samo Nemačka, Poljska, Češka, Srbija, Crna Gora, Bosna i Hercegovina i Turska, ali situacija se jako brzo menja.

(M.A./EUpravo zato/balkangreenenergynews.com)