Dok se u Evropi sve više pažnje posvećuje potencijalnim meteorološkim posledicama fenomena El Ninjo i klimatskim anomalijama, međunarodno istraživanje kompanije "Compare the Market" analiziralo je ranjivost evropske energetske infrastrukture.
Studija je ispitivala osetljivost potražnje za strujom u različitim zemljama u zavisnosti od meteoroloških modela i definisala takozvani "indeks zavisnosti od vremenskih prilika" (Weather dependency score).
Podaci pokazuju da je Srbija 4. najzavisnija država na svetu kada je reč o uticaju vremenskih prilika na potrošnju energije, sa ocenom od 95,89 od ukupno 100 bodova. Srbija se tako našla na samom vrhu globalne liste, pokazujući znatno viši nivo ranjivosti čak i od zemalja poput Češke Republike (koja zauzima 8. mesto).
Rezultati potvrđuju da su oblasti južne i jugoistočne Evrope izuzetno osetljive na smenu godišnjih doba i toplotne talase. Srbija beleži kritičnu zavisnost u oba sezonska vrha: tokom hladnih meseci zbog visokih zahteva za grejanjem, kao i u letnjim mesecima, kada potražnja dramatično raste usled masovnog korišćenja rashladnih uređaja.
Zemlje čija potražnja za strujom najviše zavisi od vremenskih prilika
Indeks zavisnosti od vremenskih prilika (0-100)
- Švedska 100
- Bugarska 99,84
- Finska 96,13
- Srbija 95,89
- Norveška 94,99
- Estonija 93,44
- Grčka 92,92
- Češka Republika 89,74
- Švajcarska 82,98
- Francuska 79,84
Mađarska prevodi u restrikcijama struje
Iako Srbija beleži izuzetno visoku ukupnu osetljivost na klimatske faktore tokom cele godine, situacija u širem regionu varira kada se analiziraju pojedinačni uticaji, kao što su letnji toplotni talasi ili stabilnost električne mreže (merena SAIDI indeksom u poslednjih 5 godina).
Grčka je zauzela prvo mesto na svetu po porastu potražnje uzrokovanom vrućinama. U najtoplijim mesecima potražnja za električnom energijom tamo raste za 38,62% (što predstavlja 143,08 kWh više mesečno po stanovniku). Značajan porast potrošnje zbog klima-uređaja beleže i Italija (+14,22%) i Španija (+8,86%).
Mađarska predvodi evropsku listu po prosečnom trajanju prekida u snabdevanju, gde domaćinstva ostaju bez struje u proseku 2,92 sata godišnje. Slede Slovenija (2,16 sati) i Grčka (1,63 sata). U apsolutnim troškovima po ekonomiju, najgori bilans ima Italija sa procenjenom štetom od oko 18,15 milijardi dinara (RSD) godišnje za domaćinstva, a prati je Poljska sa 17,84 milijardi dinara (RSD).
Zašto su ovi podaci ključni za Srbiju u kontekstu fenomena El Ninjo?
Fenomen El Ninjo i, uopšteno gledano, sve učestaliji vremenski ekstremi vrše dvostruki i simultani pritisak na balkanske i evropske energetske sisteme. S jedne strane, dolazak sve ranijih i intenzivnijih letnjih temperatura dovodi do trenutnog skoka u potrošnji električne energije, vođenog potrebom za hlađenjem domaćinstava i industrijskih kompleksa.
S druge strane, ovi toplotni talasi često sa sobom donose dugotrajne suše i drastičan pad vodostaja reka. Za Srbiju je ovo kritična kombinacija koja ne samo da drastično smanjuje proizvodni kapacitet hidroelektrana (koje čine značajan deo domaćeg energetskog miksa), već ugrožava i funkcionisanje vitalnih sistema za vodeno hlađenje u velikim termoelektranama na ugalj, koje su glavni stub energetske bezbednosti zemlje.
(EUpravo zato/Ekapija)
