Koja je granica "crvene zone": Šta se menja uskoro i kada je jeftina struja?

Taman su građani Srbije prihvatili neugodnu činjenicu da se brže ulazi u crvenu zonu potrošnje struje, a Vlada je najavila nove promene, odnosno poskupljenja.

Zelena, plava i crvena zona

Podsetimo, poslednji put kada je Vlada Srbije menjala blok tarifu za struju u dogovoru sa MMF-om, snižena je granica za prelazak u "crvenu zonu" sa 1.600 kilovat-sati mesečno na 1.200 kilovat-sati, što je odgovaralo poskupljenju od 1,9 odsto.

Prema zvaničnim podacima Elektroprivrede Srbije (EPS), potrošnja se deli na tri različite tarife. Prva je zelena zona, koja označava racionalnu, odnosno nisku potrošnju do 350 kilovat-sati mesečno, i gde su cene najniže. Druga je plava zona, koja pokriva umerenu potrošnju u opsegu od 351 do 1.200 kilovat-sati.

Treća je crvena zona, koja predstavlja tarifu za veliku potrošnju, preko granice od 1.200 kilovat-sati, gde se struja naplaćuje po dvostruko većoj ceni u odnosu na plavu zonu. Promene u ovim granicama utiču na visinu računa svih građana.

Kada se utroši više od 350 kWh a ne pređe 1.200 kWh mesečno, prelazi se u "plavu zonu" potrošnje za koju važe drugačije, više cene. Jeftiniji kilovat-sat u plavoj zoni, u dvotarifnom merenju, poskupeo je prošle godine sa 3,4160 dinara na 3,6051 dinara, dok je cena "skupe struje" u ovoj zoni porasla sa 13,6638 dinara na 14,4203.

Najskuplji su kilovat-sati u takozvanoj "crvenoj zoni" gde su "jeftini" kWh (u dvotarifnom merenju) poskupeli sa 6,8319 dinara na 7,2102 dinara, a "skupi" sa 27,3276 na 28,8407 dinara.

Sve cene su navedene bez PDV.

Pomenuta granica između plave i crvene zone pomerila se sa 1.600 kWh na 1.200 kWh, što znači da potrošači koji mesečno troše mnogo električne energije brže ulaze u zonu gde su kilovat-sati duplo skuplji. Kako stvari stoje, granica će se još spuštati, pa će se prag za ulazak u "crvenu" zonu biti još niži, a samim tim će i računi za struju biti viši za veliki broj domaćinstava.

MMF je u izveštaju objasnio da je stabilnost ovog sistema ključno pitanje jer su "rizici po energetsku bezbednost povišeni, a cene energenata visoke" na globalnom tržištu, zbog čega način obračuna mora da se prilagodi realnosti kako bi energetski sistem uopšte opstao.

Kako se navodi, suština pristupa MMF-a se svodi na stav da cene struje za domaćinstva moraju da prate stvarne troškove proizvodnje i distribucije.

I u poslednjem izveštaju se ističe da je "nastavak napretka ka tarifama električne energije koje pokrivaju troškove" jedini način da se osigura finansijska održivost i stabilnost celog sistema.

Jeftina struja - kada važi u Beogradu, Vojvodini ili Centralnoj Srbiji?

Uprkos svemu, možda još možemo da se oslonimo na satnicu jeftine struje. Ipak, treba voditi računa jer je Srbija podeljena u tri zone, a to su Vojvodina, Beograd i centralna Srbija.

Stanovnici Vojvodine mogu računati na jeftiniju struju od 23 sata uveče do 7 sati ujutru i to svih sedam dana u nedelji, bez obzira da li je radni dan ili vikend.

U Beogradu jeftinija tarifa važi od ponoći do 8 sati ujutru, dok u centralnoj Srbiji stanovnici mogu koristiti jeftiniju struju od 22 sata uveče do 6 sati ujutru.

Važno je napomenuti da se jeftinija tarifa može iskoristiti samo tokom noći i u propisanim terminima za svaki deo zemlje. Preko dana, kao i vikendom, ne može se računati na jeftiniju tarifu.

Kako proveriti da li koristite jeftinu struju?

Postoje dve vrste brojila: jednotarifna i dvotarifna.

• Jednotarifna brojila: Imaju samo jednu tarifu za struju što znači da je cena struje ista tokom celog dana. Domaćinstva koja imaju jednotarifna brojila ne mogu iskoristiti jeftiniju tarifu, ali mogu uštedeti postavljanjem štedljivih sijalica, zamenom stolarije i unapređenjem energetske efikasnosti u svojim domovima.
• Dvotarifna brojila: Ova brojila imaju dve tarife - skuplju tarifu koja važi tokom dana i jeftiniju tarifu koja važi tokom noći. Domaćinstva koja imaju dvotarifna brojila mogu iskoristiti jeftiniju tarifu i time uštedeti na računima za struju. Na dvotarifnim brojilima se može videti koja tarifa je trenutno na snazi.

Da li pomažu pametna brojila?

Treba znati da danas postoje načini da se potrošnja struje, tačnije njena cena koja varira iz sata u sat, prati efikasno u realnom vremenu. Tada će se bolje raspolagati i troškovima, na kraju krajeva.

Zato se širom Evrope, ali i regiona, sve više radi na uvođenju pametnih brojila.

Pametna brojila nisu samo moderna digitalna verzija starih uređaja već su vrlo korisna jer pokazuju potrošnju u kratkim intervalima, možda čak i na 15 minuta, što znači da tačno pratimo kada i koliko trošimo struju i nema potrebe da čekamo nekog radnika da dođe da očita podatke.

Svi podaci su na jednom mestu, građani mogu da prate svoju potrošnju i uoče kako mogu da štede energiju, a sam sistem će pratiti varijacije očitanih podataka, ukazivati na eventualne kvarove ili probleme i inicirati kontrolu.

Ono što je najvažnije to je da zamena starih brojila neće koštati domaćinstva u Srbiji, zahvaljujući sredstvima EU.

Ukoliko bi se u potpunosti uvele dinamičke tarife, situacija bi bila drugačija.

Nove tzv. dinamičke tarife znače da se cena struje koju plaća kupac menja u određenom periodu, a sve to zavisi od ponude i tražnje. U zavisnosti od primene, ove promene mogu biti promenjive po danima, ili po satima u toku jednog dana. Ovakva tarifa zahteva i određenu meru digitalizacije, shodno tome iz Ministarstva rudarstva i energetike najavljuju nastavak akcije zamene brojila.

Cena struje na tržištu može da varira svakog sata. Najviša je kada je najveća potrošnja, a to je uglavnom u jutarnjim časovima i predveče.

Ako potrošač ima pametno brojilo, ono meri potrošnju struje u tačnim vremenskim intervalima. To bi značilo da će najjeftinije proći oni koji budu najviše struje trošili u periodu kada je ona na berzi najjeftinija.

Kao prednost se navodi da bi dinamičke tarife bile dobre za rasterećenje energetskog sistema u jeku visoke potrošnje.

(EUpravo zato)