U madridskom naselju Puente de Valekas, tokom jednog od vrelih letnjih dana zabeležena je zanimljiva pojava: temperatura vazduha izmerena je na dva mesta udaljena svega nekoliko stotina metara i razlikovala se za skoro tri stepena.
Na jednom kraju ulice izmereno je 41,4°C, dok je na drugom bilo 38,6°C. Razlog? Prisustvo drveća.
Madrid je poznat po ekstremnim vremenskim uslovima leti temperature dostižu i preko 40 stepeni, dok zimi zna da padne i sneg.
Iako je jedan od najsunčanijih evropskih gradova, sve je manje zelenih površina, a borba za svako stablo sve češće postaje političko pitanje.
Više drveća - manje vrućine, ali ne svuda jednako
Iako je tokom mandata aktuelnog gradonačelnika Hosea Luisa Martineza Almeide broj stabala u Madridu porastao za 2,4 odsto, većina novih sadnica zasađena je u bogatijim kvartovima.
S druge strane, siromašniji delovi grada, poput Puente de Valekasa, beleže gubitke, tamo je zbog izgradnje metro linije posečeno čak 1.314 stabala.
Istraživanja NASA satelita MODIS pokazuju jasnu korelaciju između urbanizacije i lokalne temperature: najgušće izgrađeni delovi grada u proseku su topliji za jedan stepen u odnosu na srednje urbanizovana područja, dok su delovi sa više zelenila i manje betona hladniji i do tri stepena.
Urbanizacija menja i ritam prirode
Dr Havier Galan Daaz, istraživač sa Univerziteta u Madridu, navodi da toplotna ostrva utiču i na prirodne ritmove biljaka.
Drveće u centru grada, zbog viših temperatura, izlazi iz zimskog mirovanja ranije nego ono u predgrađima.
"Želeli smo da u većem obimu izmerimo efekat urbanih toplotnih ostrva i zato smo koristili metode daljinskog detektovanja", ističe dr Díaz.
Hladovina kao zaštita: Toplotni talasi opasni po život
Politehnički univerzitet u Madridu mapirao je gradska toplotna ostrva i utvrdio da razlika u temperaturi između različitih zona može biti i do osam stepeni.
Dr Antonio Kabrera upozorava da su ovakvi uslovi posebno opasni za starije osobe, naročito one sa srčanim tegobama, zbog povećane stope smrtnosti tokom vrelih dana.
Fenomen urbanih toplotnih ostrva sve češće se beleži širom sveta, to su delovi gradova koji su znatno topliji od okoline, jer u njima gotovo da nema prirodnog hlada i vegetacije.
U gradu čiji je simbol medved koji stoji uz drvo jagode, simbolika ne bi mogla biti jasnija - stabla nisu luksuz, već ključna odbrana od posledica klimatskih promena.
(M.A./EUpravo zato/rts.rs)
