Kako broj medveda u Rumuniji raste, tako rastu i mogućnosti da putnici naiđu na ove predatore, ali na odgovoran način.
Ne računajući Rusiju, u Rumuniji živi najveća populacija mrkih medveda u Evropi, sa čak 13.000 jedinki koje žive u predelima netaknutih šuma Karpata. Iako je posmatranje medveda već dugo turistička atrakcija u Rumuniji, to nekada nije podrazumevalo ulazak u šumu.
"Ne tako davno, bilo je uobičajeno da vidite medveda u kavezu ispred nekog lokala kako bi privukao mušterije", rekao je voditelj Ris Parkinson u jednoj od epizoda emisije "The Travel Show" na BBC-ju.
Kada se Rumunija 2007. pridružila Evropskoj uniji, počela je da poštuje direktivu EU o zoološkim vrtovima, koja propisuje smernice za postupanje sa životinjama u zatočeništvu.
Tokom poslednjih 18 godina, zemlja se okrenula humanijim i održivijim načinima da predstavi jedno od poslednjih pravih divljih područja Evrope – i mrke medvede koji tu obitavaju.
Mrki medvedi su vekovima lutali šumama i planinama Evrope. Međutim, kako se ljudska civilizacija širila, njihova populacija je značajno opala. Danas se procenjuje da oko 36.000 medveda živi u evropskom delu Rusije, ali nova istraživanja Rumunskog instituta za šumarstvo pokazuju da je broj medveda u Rumuniji znatno veći nego što se ranije mislilo što lokalnim zajednicama otvara nove prilike, ali i izazove.
S jedne strane, održivi turizam vezan za medvede u Rumuniji je u porastu. Brojni turistički operateri sada nude vođene pešačke ture za "posmatranje medveda" u šumama gde žive. To ujedno donosi i ekonomske koristi ruralnim sredinama i podstiče očuvanje njihovog prirodnog staništa.
Postoji čak i posebno utočište: "Libearty" je smešten u južnim Karpatima kod grada Zarneštija i najveći je svetski rezervat za mrke medvede.
Tamo se spasavaju i leče medvedi koji su nekada bili zatočeni i koji ne mogu da se vrate u divljinu. Takođe, nude se i ture za posetioce koji mogu da gledaju medvede u ograđenom području od 69 hektara hrastovih šuma i livada.
"U poslednjih 20 godina, Kristina Lapis i njen tim iz rezervata pružili su dom za više od 130 medveda ovde u Transilvaniji", rekao je Parkinson.
Nažalost, nisu svi oduševljeni svojim krznenim susedima. Kako broj medveda raste, tako raste i broj opasnih susreta sa ljudima.
Neki lokalni farmeri, od kojih su mnogi izgubili stoku zbog napada medveda, zalažu se za smanjenje populacije. Do konflikata dolazi i sa turistima, često zbog neočekivanih susreta tokom planinarenja – a neki su se završili fatalno. Ipak, Kristina Lapis, koja vodi rezervat, insistira da su takvi slučajevi retki.
"Znam za stotine hiljada slučajeva gde su ljudi, navikli na šumu, videli medveda i ništa se nije dogodilo. Dakle, nešto posebno mora da se desilo da dođe do incidenta", uverena je Lapisova.
"Kada zađete u šumu... važno je da pravite buku. Ako pravite buku, životinja zna da dolazite i povlači se", napomenula je.
U toku su planovi da se pronađe ravnoteža - kako bi se štitili medvedi, a ujedno čuvali ljudi i stoka. Medvedi su zaštićeni zakonom u Rumuniji, a sprovode se i pošumljavanja i edukacije kako bi se sprečilo da medvedi ulaze u naselja u potrazi za hranom i da bi se ljudi naučili kako da se ponašaju pri susretu sa životinjama u divljini.
Većina opasnih susreta s medvedima rezultat je ljudske greške – najčešće kada ljudi iznenade medveda ili neprimereno priđu mladuncima, što izaziva odbrambenu reakciju majke.
Zato je, kada planinarite kroz područja u kojima ima medveda – bilo u Rumuniji ili bilo gde drugde – važno da glasno pričate ili tapšete rukama, kako biste im dali priliku da vas izbegnu.
Ako, pak, naiđete na medveda, stanite uspravno, raširite ruke da izgledate veće i polako se povucite unazad.
"Ne možemo da živimo sami (u divljini). Moramo da naučimo da delimo", zaključila je Lapisova.
(EUpravo zato/BBC)
