Zagađenje koje prouzrokuju farmaceutski proizvodi ima potencijal da utiče na ponašanje i migraciju lososa, objavili su naučnici.
Oni su koristili farmaceutske implantate sa sporim otpuštanjem i odašiljače za praćenje životinja kako bi pratili kako je izloženost uobičajenim lekovima uticala na ponašanje i migraciju mladog atlantskog lososa u švedskoj reci Dal dok su migrirali u Baltičko more.
Studija, koju je vodio Švedski univerzitet poljoprivrednih nauka, otkrila je da nivoi klobazama u okolini – leka koji se često propisuje za poremećaje spavanja - povećavaju uspešnost migracije riba iz reke u more.
Takođe je utvrđeno da je klobazam skratio vreme koje je lososima trebalo da prođu kroz dve brane hidroelektrana duž njihove migracijske rute, prepreke koje obično ometaju uspešnu migraciju.
Markus Mikelanđeli, sa australijskog univerziteta Grifit, koji je dao ključni doprinos studiji objavljenoj u magazinu "Science", naglasio je sve veću pretnju farmaceutskog zagađenja divljine i ekosistema.
"Farmaceutski zagađivači rastući su globalni problem, s više od 900 različitih materija koje su otkrivene u vodenim tokovima širom sveta", rekao je Mikelanđeli.
"Posebno su zabrinjavajuće psihoaktivne materije poput antidepresiva i lekova protiv bolova, koje mogu značajno da ometaju rad mozga i ponašanje divljih životinja", dodao je.
Povećani uspeh migracije kod lososa izloženog klobazamu može se činiti kao koristan učinak, rekao je naučnik.
Međutim, upozorio je da se očekuje da svaka promena prirodnog ponašanja i ekologije neke vrste ima šire negativne posledice i za tu vrstu i za okolnu zajednicu divljih životinja.
Rešenja za budućnost
Mnogi farmaceutski proizvodi ostaju u okolini zbog slabe biorazgradivosti i nedovoljnog pročišćavanja otpadnih voda, rekao je Mikelanđeli.
"Dizajniranjem lekova koji se brže razgrađuju ili postaju manje štetni nakon upotrebe možemo značajno da ublažimo uticaj farmaceutskog zagađenja na okolinu u budućnosti", rekao je.
Zaključno, studija je otkrila da je više lososa pod uticajem benzodiazepina uspelo da dopliva do mora nego oni koji nisu bili izloženi lekovima, možda zato što su imali veće šanse za preživljavanje na putu. Ovi rezultati otkrivaju neobičnu ironiju: ljudi su učinili svet stresnijim za mnoge životinje, na primer uništavanjem staništa i pregrađivanjem reka. Istovremeno zagađujemo okolinu lekovima koji menjaju raspoloženje.
(EUpravo zato/Index.hr)
