"Poslednji je momenat za spasavanje Ade Bojane, stručnjaci se moraju konsultovati, inače ćemo za koju godinu ostati bez ovog bisera crnogorske obale", upozorava ekolog iz Ulcinja Dželal Kolić.
Erozije na ovom području je bilo i tokom leta, a situacija se pogoršala naglo pre dve nedelje.
"Voda je došla skoro do kućica. Početkom leta je bila na nekih 20-30 metara, a sada je plaža sve više u moru. More čini svoje, pogotovo kad je jugo", kazao je Kolić, prenosi RTCG.
Prema njegovima rečima, kad krene da duva jugo, talasi u ovom delu plaže su nemilosrdni.
"Trajno rešenje je ključno, ali se neki eksperimenti moraju praviti. Valja uraditi makar nešto, da se spasi što se spasiti može. Ovo je poslednji momenat jer dolazi zima, a ne znam ni u kakvom stanju ćemo dočekati proleće", poručio je.
Kolić ukazuje da se mora uspostaviti saradnja političara i eksperata u ovoj oblasti.
"Profesor Mihailo Burić, ugledni hidrolog pisao je ranije da Crna Gora ima dovoljno stručnjaka da reši ove probleme, ali da ih niko ne konsultuje. Zato pozivam Morsko dobro i vlasti Ulcinja da odmah pozovu stručnjake na licu mesta kako bismo rešili ovaj dugogodišnji problem", zaključio je Kolić.
Na tom području se već godinama bore sa plimom i talasima zbog čega se postavljaju i džakovi sa peskom kako bi se sačuvali objekti najbliži moru.
Kako je Ada Bojana počela da nestaje?
U junu 1973. godine naturističko naselje Ada Bojana je primilo prve goste i to su uglavnom bili Nemci koje je dovodila agencija "Miramare". Nemci i dalje vole Adu, iako dosta manje, kao što je i plaža za skoro 220 metara uža nego pre 50 godina.
Sve je počelo pre dvadesetak godina – dejstvom prirodnih faktora, klimatskih promena, podizanjem nivoa mora, ali i nedostatkom sedimenta koji bi sačuvao obale rečnog ostrva, jer su na pritoci Bojane, na Drimu, podignute hidrocentrale čije brane zaustavljaju pesak i šljunak koji su ranije stizali sa rekom i gradili ostrvo na ušću Bojane u more.
Do 2021. godine voda je progutala tlo koje bi moglo da zauzme 60 prosečnih fudbalskih stadiona, a odmaralište je ostalo bez 15 apartmana i dva restorana „Ulcinjska rivijera”, pisao je Mondo.
Jedinstveni ekosistem
Nestajanje Ade proizvodi i druge ozbiljne posledice. Šira okolina ušća Bojane jedinstveni je ekosistem – na Velikoj plaži i Adi raste oko 500 vrsta biljaka, od kojih su 23 zakonom zaštićene.
Procenjuje se da ima oko 250 vrsta ptica. Većina je zaštićena nacionalnom regulativom, a 57 se nalazi na Ptičijoj direktivi – dokumentu EU iz 1979. godine koji definiše standarde zaštite i očuvanja divljih ptica i staništa. To je glavno sredstvo EU za zaštitu prirode u zemljama koje su kandidati za prijem.
Na ovom području registrovano je i 107 vrsta riba. Delta Bojane predstavlja jednu od poslednjih zona u Mediteranu sa očuvanom vegetacijom psamofita, biljaka koje rastu na suvim peskovitim područjima, uz ostala staništa u zaleđu koja imaju međunarodni značaj.
Veći deo Bojane predstavlja međudržavni vodotok. Područje Skadarskog jezera i reke Bojane je na albanskoj strani uvršteno na Ramsarsku listu, međunarodnu konvenciju iz 1971. godine o zaštiti močvara. Po količini vode koju unosi u more, Bojana je na trećem mestu na evropskom delu Mediterana.
Spasavanje Ade Bojane bi takođe moglo da uništi brojne vrste
Brojni strani stručnjaci su takođe posećivali Adu Bojanu i predlagali svoja rešenja. Međutim, postavljanje napera i nasipanje ogromnih količina peska u obalnoj zoni utiče na uništenje čitavog jednog ekosistema – uveren je Vladimir Pešić, profesor Prirodno matematičkog fakulteta Univerziteta Crne Gore, pisao je Daily Green.
Kako je naveo, u opasnosti je endemična vrsta račića (Arenopontia huysi) koji postoji kao rezultat miliona godina evolucije vrste i prostora u kome živi.
Deponovanje i nasipanje peska zatvarilo bi fine šupljine između substrata u podzemnim vodama i onemogućilo bi opstanak ove jedinstvene vrste.
(EUpravo zato/Daily Green/RTCG)
