Farmer David Himenez Zamora nije se mnogo uzbudio kada su cene gasa i struje u Španiji porasle.
Nastavio je da greje pokriveni bazen u kući, izgrađenoj u 18. veku, koju iznajmljuje turistima, a 26 gostiju je imalo toplu vodu.
Uošte nije dobio visok račun za struju, a njegova tajna leži u - košticama od maslina.
"Koristimo koštice maslina da grejemo bazen, a na taj način dobijamo toplu vodu i imamo podno grejanje. To obično koristimo od septembra nadalje", rekao je Španac (48) stojeći u magacinu u kome drži oko 5 tona kamenčića, u Granadi, u andaluzijskom regionu.
Koštice i semenke predstavljaju važan produkt koji se dobija tokom proizvodnje ulja. Hemiceluloza, celuloza i lignin su glavni sastojci koštica baš kao i proteini, masti, šećeri i slično. Ova biomasa se može koristiti za proizvodnju električne energije ili toplote.
Zamora košticama napaja i mašine koje proizvode maslinovo ulje na dva gazdinstva čiji je deo, a solarni paneli pokrivaju ostale energetske troškove.
Njegov primer pokazuje koliko poljoprivredni sektor može da pomogne u dekarbonizaciji.
Korišćenje semenki maslina kao biomase nije novost u Španiji i Italiji gde se ova kultura naširoko gaji.
Međutim, interesovanje se svakako povećalo nakon energetske krize koja je usledila nakon izbijanja rata u Ukrajini, ali i želje EU da se udalji od fosilnih goriva. Poljoprivrednici su zato želeli da maksimalno iskoriste useve.
Španska industrija maslinovog ulja je takođe povezana sa kompanijama poput "Repsol" ili "Cepse" koje dosta ulažu da se organski otpad pretvara u biomasu.
Španija je, inače, najveći svetski proizvođač maslinovog ulja, čineći polovinu ponude na svetskom tržištu, a 80 odsto stiže upravo iz Andaluzije.
U proteklih nekoliko godina, Španija je obezbeđivala više od 50 odsto zaliha koštica masline.
Koštice čine 8 do 10 odsto jedne tone prerađenih maslina. Španija u proseku proizvede oko 400.000 tona koštica svake godine.
Trećina se prerađuje kako bi se uklonila tečnost i dobio čist proizvod koji može da napaja kotlove, a ostatak se koristi kako bi se proizvodila termalna energija.
Posao sve više širi, pa je krajem prošle godine u ovoj zemlji radila 31 firma koja se bavila prerađivanjem koštica u biomasu.
Međutim, ono što može da predstavlja veliki problem je suša. Visoke temeprature su desetkovale zasade maslina. Kako je onda na tržištu bilo manje koštica, cene su porasle nakon nekoliko stabilnih godina, pa je potražnja opala za 40 odsto.
Potrošači su morali da izdvoje 400 evra po toni, ili oko 8 centi po kilovat času, uključujući transport i takse, što je bilo dvostruko skuplje nego 2021. godine.
Koštice su ostale jeftinije nego dizel, ali skuplje od peleta.
Biomasa i biogorivo bi trebalo da igraju ograničenu ulogu u dobijanju energije kada elektrifikacija nije opcija, smatra Helena Moreno iz Grinpisa jer korišćenje biomase ima veliki uticaj na životnu sredinu i oslobađa zagađivače, preneo je Independent.
(EUpravo zato/Independent)
