Još otkad je vuk, pod oznakom GW950m, usmrtio ponija Doli, vodi se polemika o tome kako treba izmeniti status ove životinje kao zaštićene vrste.
Incident bi verovatno ostao zapamćen samo u lokalnim krugovima, da Doli nije bila voljeni poni Ursule fon der Lajen.
Predsednica Evropske komisije se potom strastveno fokusirala na to šta Evropa treba da učini povodom čopora vukova koji se šire kontinentom, napadajući ovce, koze i magarce.
U Nemačkoj je ovo pitanje stvorilo burne podele, pa su se farmeri uzjogunili protiv konzervacionista, i ruralni glasači protiv gradskih što daje vetar u leđa i krajnjoj desnici.
Komisija želi da sakupi podršku za predlog da se zaštita vukova smanji sa "strogo zaštićene vrste" na "zaštićenu" što je inače regulisano Bernskom konvencijom.
Kritičari smatraju da je usredsređivanje na "velikog zlog vuka" čudno i bizarno.
"Zaštita vukova nije toliko važno pitanje, a opet se našlo u centru Ursuline politike. Pomalo se preteruje sa svim tim", rekao je za Politiko jedan neimenovani zvaničnik EU.
Ukoliko im se status promeni, više životinja će biti ubijeno ako se proceni da ugrožavaju stoku.
Stručnjaci kažu da je to ipak vrlo političko pitanje, iako se tako ne čini, jer Evropska narodna partija Ursule fon der Lajen želi da stane u odbranu famera. Naravno, situacija je i vrlo lična nakon sudbine koju je doživela tridesetogodišnja Doli.
Koliko ima vukova u Evropi?
Vukovi su lutali kontinentalnim delom Evrope u 19. veku sve dok ljudi i industrijska revolucija nisu preuzeli kontrolu. Ipak, od sedamdesetih godina prošlog veka ove životinje se vraćaju, pa se procenjuje da se njihova populacija povećala za 25 odsto.
Njihov broj nastavlja da raste u 17 zemalja EU od 24 u koliko su prisutni. Nemačka je probno tlo broj 1. Tamo su se početkom devedesetih smatrali i istrebljenim, ali se to brzo promenilo.
Smatra se da ih širom Evrope ima 20.356, prema studiji EK, a više od 3.300 ih ima samo u Italiji.
U Hrvatskoj ih ima 500, a u Bugarskoj do 2.999.
Koliko su ugroženi evropski vukovi?
Konzervacionisti vuka smatraju ključnom vrstom zbog njihove uloge predatora u lancu ishrane i načina na koji dopuštaju izmene u ponašanju plena kako bi i drugi delovi ekosistema mogli da "procvetaju".
Ipak, populacija im je sada toliko velika da da ne prestavljaju ni "najmanju brigu", prema podacima Međunarodnog saveza za očuvanje prirode.
Evropski vukovi se mogu podeliti na devet grupa. Uprkos rastu populacije, pet grupa se smatraju "približno ugroženim", a jedna skandinavska populacija je označena kao "ranjiva". U opasnosti su od lova, ali i od saobraćaja.
Vukovi najviše stradaju usled krivolova, lova, trovanja, sporta i turizma ili na putevima.
Tamo gde je lov legalan, većina vukova koji su pronađeni mrtvi su ubijeni, dok u područjima gde to nije dozvoljeno, uglavnom stradaju u saobraćajnim nesrećama.
Ipak, proučavanje njihovih ostataka nije jednostavno i teško se ulazi u trag lovokradicama zato što oni obično plen odnose sa sobom.
Zašto su ljudi ljuti na vukove?
Zanimljivo je da ljudi nisu kivni na vukove zbog napada na njih. Od 2002. do 2020, zabeleženo je samo 6 napada u zemljama EU.
Međutim, ovi predatori ubijaju stoku. Prve na meti su ovce, a samo 2022. godine ih je 12.000 stradalo u Francuskoj. Vukovi napadaju i alpake, pse, pa i valabije koji se drže kao ljubimci.
Najviše napada na stoku je zabeleženo u Španiji, Francuskoj, Italiji, Grčkoj, Nemačkoj, Hrvatskoj, Portugalu i Litvaniji, a najmanje u Letoniji, Mađarskoj i Danskoj.
Zbog toga je poslednjih godina isplaćena kompenzacija od 18,7 miliona evra.
Konzervacionisti smatraju da je to samo kap u moru u odnosu na ukupnu sumu koju EU troši na poljoprivredu.
Ministri poljoprivrede se zalažu za ubijanje vukova kako bi se zaštitila stoka, ali konačne odluke tek treba da budu donete.
Šta sve znamo o vukovima?
- Vukovi su izuzetno društvene životinje koje se snažno povezuju sa članovima porodice i svog čopora. Posmatrani u divljini, često pokazuju različite emocije jedni prema drugima poput naklonosti i ljubavi.
- Kada vukovi jednom pronađu svog ljubavnog partnera, nastoje da ostanu zajedno. Čopor vukova se uglavnom sastoji od glavnog para – mužjaka i ženke i njihovih potomaka. Iako se samo glavni par razmnožava, svi ostali odrasli članovi čopora pomažu u odgoju i brizi o mladuncima i osiguravaju im preživljavanje.
- Zavijanje im služi za komunikaciju, kako između pojedinca i čopora, tako i između različitih čopora. Kada je reč o teritoriji, zavijanje između čopora će odrediti veličinu i snagu različitih čopora, na osnovu čega vukovi najčešće donose odluku da li da napadnu ili da se povuku.
- Mužjaci mogu da narastu i do 198 cm u dužini, a trče brzinom od 58 do 61 km na čas na kratke staze, mada ukoliko ne jure plen, teže da „krstare“ laganijim tempom od oko 8 km na čas, stoji na sajtu Orca.rs.
(EUpravo zato/Politico/Orca.rs)
