Ljudi su stotinama, možda čak i hiljadama godina, posedovali divlje životinje, uglavnom kao neku vrstu atrakcije, a pojava zoo vrtova je to odnela na neki viši nivo.
Kada su otvoreni prvi vrtovi sa životinjama u Evropi, krajem 18. veka, to je posmatrano kao novi vid zabave koji nije više bio rezervisan samo za elitu.
Danas je to ipak drugačije. Iako ima ljudi koji ih najradije zatvorili, današnji zoološki vrtovi su vrlo važni. Trebalo bi da vode računa o ugroženim i zaštićenim vrstama, sprovode njihovo razmnožavanje, a ne treba zanemariti i njihovu obrazovnu ulogu.
Kako bi to trebalo da izgleda i kolika je saradnja evropskih vrtova, objasnio nam je biolog Beogradskog vrta nade Kristijan Ovari.
Kako su sačuvani orlovi bradani?
"Kada je reč o zoo vrtovima, nijedan nije zanimljiv sam po sebi već su jaki koliko je jaka njihova strukovna služba. U novije vreme je važno umrežavanje iz više razloga. Mi, recimo, imamo par orlova bradana, vrste izumrle 70-ih godina prošlog veka u Srbiji, pa je to jedini gnezdeći par u regionu. Njihovo očuvanje je deo većeg projekta u okviru Evropske asocijacije zooloških vrtova i akvarijuma i Fondacije za očuvanje ptica grabljivica. Bradani se onda namenski razmnožavaju u vrtovima i vraćaju nazad u prirodu", započeo je priču Ovari.
Kako je naveo, baš iz tog programa je izašlo 50 parova bradana koji ponosno krstare austrijskim alpima, a populacija se postepeno širi ka nama i hranilištima na Uvcu.
Ovari objašnjava da zoo vrtovi sve više pažnje polažu na obrazovnu i zaštitarsku ulogu, a sve manje na "šoubiznis sa životinjama". Shodno tome, Beo zoo vrt se mnogo menja.
"Članstvo u Evropskoj asocijaciji je bitno jer zahteva standardizaciju i moramo da dorastemo nekim očekivanjima koje celo udruženje gleda da ispuni. To je dobro i za nas same, jer ostavlja bolju sliku zoo vrta, bolje standarde smeštaja, negu, koordinisani program zaštite i uzgoja ugroženih životinja sa ciljem zaštite njihove populacije u divljini i slično. Vrtovi rade i na tome da pomognu životinjama u njihovom prirodnom staništu. Bitno je da te životinje imaju svoje predstavnike u zoološkim vrtovima i da se na jedan način, prema posetiocima, artikuliše poruka da su te vrste ugrožene tu gde jesu zbog negativnog uticaja, najčešće čoveka, i ako nešto ne učinimo, one će ostati bez staništa i živeće samo u vrtovima ili zbirkama muzeja", precizira Ovari.
Zoološki vrtovi imaju važan zadatak i u edukaciji, i to ne samo posetilaca već i stručnih kadrova koji sprovode svoja istraživanja.
"Tako smo se i mi uključili u mnoge programe. Nama je trenutno jedan od kapitalnih programa upravo taj za bradane. Ja spremam master rad, a kasnije i doktorat o kornjačama, kolega Milan radi specijalizaciju na divljim životinjama, tako da se trudimo da sama strukovna služba zoo vrta bude malo više profesionalno angažovana i osposobljena za neke stvari koje će nam ubuduće biti potrebne, kao što je dozvola za prstenovanje, a to mnogo pomaže u radu sa divljim životinjama", kazao je.
Beogradski zoo vrt ima i prihvatni centar gde se zbrinjavaju povređene ptice posle čega se vraćaju nazad u prirodu.
"Nedavno smo u prirodu u saradnji sa Zavodom za zaštitu prirode vratili oko dvadeset mališana koji su u međuvremenu odrasli, uglavnom su to bile vetruške ili male ušare. To je isto bio značjan korak i nešto što i Evropska asocijacija očekuje da radimo u procesu standardizacije. Posetioci ne dolaze ovde samo da bi se zabavili nego da bi i nešto naučili, a najvažnije je da osvestimo najmlađe jer su oni ti koji će se vraćati kako bi jednog dana ovde i svoju decu dovodili", dodao je.
"Bebe privlače najveći broj posetilaca"
"Svaki zoo vrt voli da ima bebe, oni privlače i najveći deo posetilaca. One jesu naše najveće blago, mi ih mnogo volimo i zato i radimo ovde. Međutim, te bebe vrlo brzo odrastaju. Kod ptica ta beba već kroz 3 meseca može da bude veličine mame. Ako pogledamo pingvine, samo po boji možemo da ga razlikujemo od roditelja. A neke druge životinje posle pola godine nisu više tako male i slatke već su i te kako opasne zverke, kao lavovi. Tako da mi moramo koordinisano da ih razmnožavamo, samo onda kada znamo da to potomstvo možemo posle negde i da udomimo.
U odnosu na šezdesete ili sedamdesete godine, filozofija vrtova se mnogo promenila... Svi smo mi radi da poklonimo životinju ako znamo da ide u bolje uslove i da je novi zoo vrt u stanju da se stara o toj životinji. Dobrobit je na prvom mestu. A u okviru pomenutih programa, životinje su namenjene povratku u prirodi. Veoma je fascinantan program u Mađarskoj sa konjima Prževalski, gde se u Nacionalnom parku Hortobađ, na nekoliko stotina kvadratnih kilometara uspeli da smeste oko 300 konja.
Periodično se nekoliko jedinki odvoji i odvede natrag u prapostojbinu Mongoliju i Kazahstan. Bitno je da zoo vrtovi prate tu zvezdu vodilju, da to ne bude samo zabava, već da budu obrazovnog karaktera", objasnio je.
Na pitanje šta jednom zoo vrtu najviše fali, bilo da su to kadrovi, hrana ili nešto drugo, Ovari kaže da je to kompleksno pitanje.
"Na kraju dana svi zoo vrtovi moraju nekako da se finansiraju. Posetioci su vrlo važni jer oni imaju najveći uticaj na dešavanja u vrtu. Mi zbirku kreiramo tako da bude zanimljiva posetiocima, pa da kustos zbirke i one manje vidljive životinje načini interesantnim. Ali, priča uvek mora gostima da bude jasna, tako da je rad pedagoga u zoo vrtu vrlo bitan. Naravno, tu su i biolozi koji životinjama pomažu da se izraze i ispune sve obrasce ponašanja koje bi imale u prirodnom staništu, i veterinari koji nisu tu da leče već da deluju preventivno i sprovode sve što je potrebno na dnevnom nivou, a tek u retkim slučajevima saniraju štetu ili neku bolest", rekao je biolog Beogradskog zoo vrta za EUpravo zato.
(EUpravo zato)
